Žetva pšenice se u Vojvodini privodi kraju. U zavisnosti od primenjene agrotehnike, prinosi su od 4,5 do 8 tona po hektaru. Još nema konačne otkupne cene, otkupljivači obračunavaju akontnu cenu od 18 do 20 dinara za kilogram, što proizvođačima ne pokriva troškove proizvodnje.
Od dve pune prikolice pšenice koje je istovario u skladište, Jožef Barna poljoprivrednik iz Mihajlova kod Zrenjanina pokriće ulaganja, a zaradi se nada od dela koji ostavlja na čuvanje.
„Ono što imamo zaduženje to ćemo da prodamo. Da se razdužiš to je pola, ako ti je još zemlja u zakupu onda tebi ostane deset, petnaest posto i to je to,“ kaže poljoprivrednik iz Mihajlova Jožef Barna.
Kvalitet i prinos u srednjem Banatu su bolji nego lane. Po hektaru se ubere prosečno i šest tona. Nedostaje skladišnog prostora, jer su ostale zalihe stare pšenice u silosima.
„Mi trenutno imamo preko tri hiljade tona na betonskom prostoru, a ujedno to je sve na otvorenom, a imamo da kosimo do kraja nedelje. Proteini se kreću od 12,5 do 14, vlaga je prosečna deset, jedanaest, dvanaest tako da je kvalitet robe vrlo, vrlo dobar,“ istakao je proizvođač i otkupljivač pšenice Dragan Raca.
Pšenice je u Srbiji na oko 720.000 hektara, 17 odsto više nego godinu pre. U vreme setve je koštala 38 dinara, skoro duplo više nego sada. Analitičari očekuju oporavak na tržištu.
„Svim proizvođačima koji imaju dobru i kvalitetnu pšenicu preporučujem da ne prodaju pšenicu u ovom trenutku, tim pre što mislim da će kvalitetna pšenica ostvariti i veću cenu. A generalno mislim da će tržište odreagovati tako da će cena kako vreme bude odmicalo biti sve bolja,“ agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
Oni koji su se za repromaterijal zadužili na agro rok do 15. jula, moraju prodati pšenicu, jer nakon toga sledi obračun kamate za neizmirene obaveze.
