Bivši regionalni zapovednik OVK Rustem Mustafa potvrdio je danas, na haškom procesu komandantu OVK Hašimu Tačiju i saoptuženima za zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, da je u to vreme od Glavnog štaba (GŠ) OVK dobijao instrukcije za pritvaranje „kolaboranata“, kao i brojna druga naredjenja.
Zajedno s Tačijem, za zločine nad Albancima, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK, optuženi su članovi tog štaba Kadri Veselji (Veseli) Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi).Mustafa, zvani Remi, koji je tokom rata na Kosovu bio komandant u operativnoj zoni Lab kod Podujeva, juče je izjavio da je OVK pritvarala sve „koji su se protivili njenoj oslobodilačkoj misiji“.Potvrdio je i da je GŠ OVK dao „instrukcije“ za pritvaranje svih „kolaboranata“ sa srpsim vlastima.Tokom iskaza, Mustafa je tvrdio da su njegovi vojnici, u leto 1998, zarobili i pritvorili šumara Milovana Stankovića pod sumnjom da je „radio u Resoru javne bezbednosti“ MUP -Srbije.
„Srbi su ga poslali blizu naših pološaja da osmatra naše jedinice“, tvrdio je Mustafa.
Stanković je, medjutim, u ranijem svedočenju negirao da je imao bilo kakvu vezu sa srpskom policijom i vojskom.
On je posvedočio da je u pritvoru OVK bio teško prebijan i zlostavljan, zajedno s Albancima od kojih je jedan bio ubijen. Mustafa je kao tačno prihvatio i da je medju „manje od 100“ osoba pritvorenih u njegovoj zoni bila i jedna žena.
O svemu u vezi s pritvorenicima, Mustafu je, kako je rekao, izveštavao komandir vojne policije Nazif Mehmeti. Svedok je izjavio da je „kad je god mogao“ priustvovao sastancima GŠ OVK na planini Beriša na kojima su bii i optuženi.
„Raportirali smo kratko i usmeno“, rekao je Mustafa o zapovednicima operativnih zona.
Oni su na tim sastancima, ali i posle njih, dobijali brojna pismena naredjenja GŠ OVK, potvrdio je Mustafa.
On je izjavio i da su Tači, Krasnići i drugi članovi GŠ, tokom posete zoni Lab u novembru 1998., odredili ko će biti gradonačelnici u tom području posle rata.
Mustafa je posvedočio i da je OVK u njegovoj zoni oružje dobijala iz Albanije, BiH, ali i iz Srbije preko „poslovnih linija snabdevanja“. Svedok je kazao i da se početkom 1999. protivio da OVK prihvati sporazum u Rambujeu, ali da je promenio stav posle sastanka s Tačijem u pauzi pregovora.
Mustafa je 2015. na Kosovu bio pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora zbog ratnog zločina nad kosovskim Albancima.
Optužnica Tačija (54), Veseljija (55), Seljimija (52) i Krasnićija (72) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Tužioci su objavili identitete 75 žrtava, od kojih je 51 bila srpske nacionalnosti. U pritvorima OVK stradala su i 23 Albanca i jedan Rom.
Identiteti još 25 žrtava biće obelodanjeni tokom procesa.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
