Kolin Kal, zamenik šefa političkih poslova Pentagona, objasnio je zašto su SAD ipak odlučile da prebace kasetnu municiju u Ukrajinu uprkos kritikama zbog značajne kolateralne štete za civilno stanovništvo.
Kal je to rekao na brifingu u petak, prenosi dopisnik „Evropske pravde“.
Predstavnik Ministarstva odbrane SAD naveo je tri razloga za odluku Vašingtona da prebaci kasetnu municiju Ukrajini.
„Prvi razlog je hitnost trenutka. Ukrajinci su u jeku kontraofanzive. Bilo je prilično iscrpljujuće, jer su Rusi imali šest meseci da ojačaju odbranu. A odbrana koju je Rusija izgradila na istoku i jugu je teška. Bilo bi teško da se probije bilo koja vojska“, objasnio je on.
Prema rečima zvaničnika, zbog ovih okolnosti Ukrajina troši znatno više artiljerijskih granata nego što mogu da obezbede njeni saveznici, a to ih može sprečiti da izvode borbena dejstva i napreduju u granicama kontraofanzive.
Drugo, naglasio je Kal, odluka o obezbeđivanju kasetnih granata nije trajna, već služi kao „most“ dok SAD i njeni saveznici ne stvore dovoljan kapacitet za proizvodnju konvencionalnih artiljerijskih granata od 155 mm.
„I treće, postoji strateški momenat. Putin ima „teoriju pobede“ – da će „sačekati“ sve: Ukrajince, SAD, Evropljane, međunarodnu zajednicu – i da će jednostavno napraviti svoj put. svoj blickrig, on sada igra na duge staze“, dodao je zamenik šefa Pentagona, napominjući da se to ne može dozvoliti.
„Zabrinut sam zbog humanitarnih posledica ove odluke (obezbeđivanje kasetne municije. – Red.) ne manje od drugih. Ali najgora stvar za civile u Ukrajini je pobeda Rusije u ratu. Zato je važno da ona ne uspeti“, zaključio je on.
Američka strana je istakla da kasetna municija koju će Ukrajina dobiti ima odnos neeksplodirane podmunicije ispod 2,35 odsto, dok ona koju Rusija već koristi na ratištu ima odnos 30-40 odsto, odnosno višestruko opasnija po stanovništvo.
SAD su u petak zvanično objavile novi paket vojne pomoći Ukrajini od 800 miliona dolara, koji uključuje naprednu konvencionalnu municiju dvostruke namene (DPICM) ili kasetnu municiju.
Kasetna municija obično oslobađa veliki broj sitnih elemenata, pa se smatra opasnijom po civilno stanovništvo. Ova municija takođe ima podjednako visok procenat kvara, što ih čini opasnim još mnogo godina nakon završetka sukoba.
U 2008. godini, više od 120 zemalja usvojilo je sporazum o zabrani proizvodnje, upotrebe i skladištenja kasetne municije. SAD, Rusija i Ukrajina su odbile da joj se pridruže.
