Izrael je 3. jula pokrenuo veliki napad na izbeglički kamp Dženin, uporište palestinskih militanata na Zapadnoj obali koju su okupirali Izrael, ubivši 12 Palestinaca u sukobima sa naoružanim ljudima, izveštava Rojters.
Od marta 2022, Dženin i okolna područja na severu Zapadne obale koju su okupirali Izrael su izazvali pojačane napade koje je naredila izraelska nacionalističko-verska vlada nakon niza palestinskih uličnih napada.
Kamp Dženin je dugo bio leglo militanata sa nizom lakog oružja i rastućim arsenalom eksplozivnih naprava. Izraelska vojska redovno optužuje militantne grupe da baziraju borce u gusto naseljenim urbanim područjima, kao što su izbeglički kampovi koji datiraju iz 1948. Mnogi militanti žive u kampu, često sa svojim porodicama.
U januaru su izraelske snage ubile sedam naoružanih napadača i dva civila u raciji u Dženinu. Prošlog meseca, militanti i izraelski vojnici vodili su višesatnu pucnjavu u kojoj je ubijeno šest Palestinaca, a više od 90 ranjeno. Sedam izraelskih pripadnika je ranjeno od nagazne mine koja je osakatila njihovo oklopno vozilo.
Palestinski naoružani napadači ubili su četvoricu Izraelaca u blizini jevrejskog naselja u znak odmazde, što je navelo naseljenike da divljaju palestinskim gradovima, paleći zgrade i automobile.
Ovo skliznu u jedno od najgorih nasilja od palestinske Intifade (ustanka) 2000-05. dolazi usred dugotrajnog odsustva mirovnih pregovora koji predviđaju palestinsku državnost, sve slabije palestinsko političko vođstvo i stabilnu ekspanziju jevrejskih naselja na okupiranoj zemlji pod izraelskim najvećim tvrdolinijska nacionalistička vlada ikada.
Dženin je mali grad na brdovitom, daleko severno od Zapadne obale, u blizini granice sa Izraelom, i sadrži prepun izbeglički kamp od betona i betonskih blokova pod istim imenom u kome živi oko 14.000 ljudi. Oni su potomci Palestinaca koji su lišeni imovine kada je Izrael stvoren 1948. godine, a većina je osiromašena i nezaposlena. Ovo surovo nasleđe generiše tvrdokorno neprijateljstvo prema Izraelu i podršku palestinskim militantnim grupama.
Dženin je bio poprište nekih od najgorih krvoprolića tokom druge Intifade, koje je počelo nakon propasti mirovnih pregovora koje su podržale SAD 2000. godine i preraslo u oružani sukob između Izraela i militantnih grupa.
Dženin je proizveo mnoge bombaše samoubice koji su predvodili ustanak i, da bi ga obuzdale, izraelske oklopne snage su izvele razorni napad na njegov kamp u aprilu 2002. kao deo šireg suzbijanja oblasti u kojima su Palestinci imali ograničenu samoupravu tokom 1990-ih. mirovni sporazumi.
U izveštajima UN se navodi da su u Dženinu poginula 52 Palestinca, od kojih je polovina civila, dok je Izrael izgubio 23 vojnika, srušeno je više od 400 kuća, a više od četvrtine stanovništva ostalo bez krova nad glavom, zbog čega je bila neophodna rekonstrukcija kampa.
Dve decenije kasnije, Izrael je alarmirao sve veći broj naoružanih ljudi u Dženinu i njihovo gomilanje municije. Izrael kaže da je kamp centar za planiranje i pripremu napada militanata, kao i sigurno utočište za borce koje finansira Hamas ili grupa Islamski džihad koju podržava Iran.
Izrael takođe kaže da su militanti u oblasti Dženin izveli više od 50 napada od početka 2023. i da je skoro polovina stanovništva povezana sa Hamasom ili Islamskim džihadom.
Lansiranje dve improvizovane rakete od strane militanata u blizini Dženina prošlog meseca izazvalo je uzbunu u Izraelu da bi Zapadna obala mogla da ide putem pojasa Gaze, iz kojeg je povukla naseljenike 2005. i gde su naoružane islamističke frakcije sada na vlasti.
Nedavni izraelski napadi manjih razmera na Dženin, koji često angažuju odrede komandosa prerušenih u Palestince, naišli su na poteškoće s obzirom na to da su militanti zarobljavali uske trake bombama i brzo otkrivali strance u kampu.
To je doprinelo veličini izraelske operacije početkom jula – u kojoj je učestvovalo preko 1.000 vojnika – kao i odluci Izraela da ih podrži retkim udarima bespilotnih letelica – u onome što je nazvano naporom da se uništi militantna infrastruktura i oružje.
Među lokacijama za koje izraelska vojska kaže da ih je iskopala u Dženinu je komandna soba sa nizom CCTV kamera koje pokrivaju kamp, kao i tunel i oružarnica skriveni ispod džamije.
Izrael takođe kaže da je uhvatio 120 osumnjičenih militanata i ubio najmanje devet naoružanih napadača u Dženinu. Od 10 palestinskih poginulih, pet je potvrđeno kao militanti.
Militantne grupe prisutne u Dženinu uključuju Islamski džihad koji podržava Iran; islamistički Hamas, koji kontroliše Gazu; i naoružano krilo frakcije Fataha predsednika Mahmuda Abasa. Militanti kampa deluju pod okriljem Dženinskih brigada.
Njihovo rastuće prisustvo delimično je posledica neaktivnosti bezbednosnih snaga Abasove palestinske uprave (PA) koju podržava međunarodna zajednica, koja kaže da je Izrael potkopao svoj kredibilitet na ulici. Ali njihova snaga se takođe hrani slabošću 87-godišnjeg Abasa, čija je formula pregovora o državnosti sa Izraelom propala 2014, bez oživljavanja na horizontu, i percipirane endemske nesposobnosti i korupcije unutar PA.
Osnivanje Izraela 1948. godine, porazivši arapske vojske iz celog Bliskog istoka, raspršilo je stotine hiljada palestinskih izbeglica širom regiona u ono što Palestinci nazivaju svojom Nakbom (katastrofom).
U sledećem velikom bliskoistočnom ratu 19 godina kasnije, Izrael je zauzeo Zapadnu obalu i istočni Jerusalim od Jordana i Gazu od Egipta. Izrael je anektirao istočni Jerusalim u potezu koji nije međunarodno priznat i pokrenuo naselja na Zapadnoj obali i Gazi.
Sredinom 1990-ih, Izrael i Palestinci su postigli privremene mirovne sporazume, ali je niz naknadnih pregovora o „konačnom statusu“ palestinske države na Zapadnoj obali i Gazi više puta propao zbog nerešivih sporova oko granica, naselja, izbeglica i Jerusalima. Poslednja runda pregovora uz posredovanje SAD propala je 2014.
