Međunarodni tim istraživača je dobio najveći skup detaljnih posmatranja najstarijih zvezda u centru naše Galaksije, Mlečnom putu. Tim Pristine Inner Galaxy Survey (PIGS) otkriva da se ova grupa zvezda polako okreće oko centra Mlečnog puta, uprkos tome što se smatra da je formirana na haotičan način. Takođe se čini da većinu svog dugog života provode u blizini galaktičkog centra. Članica PIGS tima dr Anke Arentsen sa Univerziteta u Kembridžu predstavlja novi rad ove nedelje na Nacionalnom skupu astronomije 2023. na Univerzitetu u Kardifu.
Neke od zvezda koje su rođene u prvih milijardu godina nakon Velikog praska su i danas prisutne i mogu se koristiti za proučavanje kakve su bile galaksije kada su tek počele da se formiraju. Mogu se prepoznati po svom netaknutom hemijskom sastavu, uglavnom su napravljeni od vodonika i helijuma, sa mnogo manjim obiljem težih elemenata od mlađih zvezda poput Sunca. Astronomi obično traže ove drevne zvezde daleko od ravni diska Mlečnog puta, u oreolu male gustine oko naše Galaksije, gde ih je lakše pronaći.
Modeli formiranja galaksije sugerišu da se očekuje da će najstarije zvezde biti prisutne u gustim unutrašnjim delovima Mlečnog puta. Pronalaženje u ovom regionu je izazovno jer je naša linija vida do centra Galaksije blokirana velikim količinama međuzvezdane prašine, a drevne zvezde su izuzetno retke u poređenju sa ogromnom većinom njihovih mlađih vršnjaka.
U projektu PIGS, Arentsen i njen tim su koristili specijalni filter za snimanje na teleskopu Kanada-Francuska-Havaji (CFHT) kako bi efikasno unapred odabrali zvezde kandidata. Oni su potvrđeni spektroskopskim zapažanjima na Anglo-australskom teleskopu (AAT), što je rezultiralo najvećim skupom detaljnih opservacija za netaknute unutrašnje galaksije.
Opservacije PIGS su zatim kombinovane sa podacima iz svemirske misije Gaia da bi se proučilo kako se ove drevne zvezde kreću kroz Mlečni put. Ispostavilo se da što su zvezde starije, to su njihova kretanja haotičnija, ali čak i najstarije pronađene zvezde i dalje pokazuju neku prosečnu rotaciju oko centra Galaksije. Oni takođe pokazuju da mnoge od ovih zvezda provode skoro ceo svoj život u unutrašnjoj galaksiji, unutar sfere koja seže samo na pola puta između galaktičkog centra i Sunca.
Arentsen komentariše: „Uzbudljivo je pomisliti da vidimo zvezde koje su se formirale u najranijim fazama Mlečnog puta, koje su ranije bile van domašaja. Ove zvezde su verovatno nastale manje od milijardu godina nakon Velikog praska, kao i relikvije iz rani Univerzum.
Dostupni podaci za ove drevne objekte brzo rastu. Uzbuđen sam što ću videti šta ćemo naučiti o ovim prvim zvezdama koje će naseljavati našu Galaksiju u narednih nekoliko godina!“