Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg verovatno će ostati na svojoj funkciji još godinu dana, uprkos svojoj ponovljenoj želji da preda vođstvo drugoj osobi.
Očekuje se da će Stoltenberg, koji je bio generalni sekretar NATO-a od oktobra 2014, ove jeseni povući ostavku, ali bi umesto toga mogao da ostane još godinu dana. Odluka se može doneti već u sredu, 28. juna.
Niko od potencijalnih Stoltenbergovih naslednika, poput danske premijerke Mete Frederiksen, britanskog sekretara za odbranu Bena Volasa ili španskog premijera Pedra Sančeza, do sada nije uspeo da dobije podršku 31 države članice NATO-a.
NATO diplomate napominju da je Stoltenberg dokazao svoju sposobnost da vodi Alijansu tokom kriza. Opasno je menjati kapitena tokom oluje“, rekao je za Euractiv jedan od visokih zvaničnika Alijanse.
Sagovornici publikacije ističu da će produženje mandata generalnog sekretara NATO-a dati više vremena da se fokusira na kratkoročnu i dugoročnu podršku Ukrajini umesto na unutrašnje diskusije.
Kako se očekuje da će Stoltenbergov naslednik biti imenovan sredinom naredne godine, o njegovoj kandidaturi će se najverovatnije razgovarati sa imenovanjima na ključne funkcije u Evropskoj uniji posle izbora za Evropski parlament.
Neke članice Alijanse, međutim, strahuju da bi se Stoltenbergov dug boravak na funkciji mogao „videti kao ogroman demokratski deficit“ u Alijansi.
U masovnim medijima su se ranije pojavili izveštaji da su saveznici iz NATO-a skloni produženju mandata sadašnjem generalnom sekretaru Jensu Stoltenbergu zbog poteškoća u izboru naslednika.
Takođe je primećeno da je Džo Bajden navodno lično ubeđivao Jensa Stoltenberga da ostane na mestu generalnog sekretara NATO-a tokom svog poslednjeg putovanja u Vašington.
