Sa sve oskudnijim padavinama, navodnjavanje useva može biti veliki izazov, ali farmeri na jugoistoku Španije dugo se oslanjaju na recikliranu otpadnu vodu u modelu koji osvaja pažnju u inostranstvu.
„Ovde je voda još uvek prljava… ali do kraja će biti kristalno čista i bez bakterija“, rekao je Karlos Lardin, operativni menadžer u Esamuru, javnom telu koje nadgleda upravljanje otpadnim vodama u regionu Mursija.
Ispred njegovih nogu, braonkasta voda mehuriće u rezervoaru za odvodnjavanje, prvi korak pre nego što se prosija, filtrira, a zatim biološki tretira da bi mu dao „drugi život“, objasnio je 45-godišnji inženjer.
Pre otprilike 23 godine, Mursija — sušna regija sa hroničnim nedostatkom vode koja tvrdi da je vodeći proizvođač voća i povrća u EU — postavila je sebi ogroman izazov ponovnog korišćenja otpadnih voda za navodnjavanje svojih useva.
U tom cilju, region je izgradio mrežu od 100 prečistača koji prerađuju i dezinfikuju vodu iz kanalizacionog sistema kako bi se ponovo koristila na poljima.
Ovaj tretman, koji uključuje peščane filtere i ultraljubičaste zrake, osigurava da voda „nije kontaminirana“ i ne prenosi bakterije „kao što je E.coli“ na voće i povrće, rekao je Lardin.
Kao rezultat toga, oko 98 odsto otpadnih voda u regionu se danas ponovo koristi, u poređenju sa prosekom od devet odsto u Španiji i pet odsto širom EU, pokazuju vladini podaci.
To je važan doprinos s obzirom na to da je centralna vlada nedavno ograničila ogromne prenose vode Mursije iz reke Tejo, čiji nivoi opasno opadaju.
Prema Esamurovim rečima, 15 odsto potreba za navodnjavanjem u regionu zadovoljava se recikliranom otpadnom vodom.
Nije dovoljno da pokrije potrebe, ali je i dalje važno, rekao je Felisijano Gilen, šef organizacije za navodnjavanje Seuti koja dodeljuje vodne resurse među farmerima u severoistočnoj Mursiji.
Poljoprivrednik Hose Penalver, koji poseduje 10 hektara (25 ari) zemlje u brdima iznad Kampos del Rio, se složio.
„Šta god (voda) može da se prikupi, dobro je odakle god dolazi sve dok se dobro koristi“, rekao je 52-godišnji uzgajivač kajsije.
Na njegovim poljima, automatizovani sistem za navodnjavanje kap po kap mu omogućava da ograniči upotrebu vode na ono što je striktno neophodno, u ovom slučaju, dva sata dnevno.
„Bez ove (reciklirane) vode, ovde bi sve presušilo“, rekao je on.
„Svaka kap se računa.“
Da bi zaštitila svoju poljoprivredu od pretnje globalnog zagrevanja, španska vlada je u maju obećala da će povećati nacionalnu stopu korišćenja otpadnih voda, oslobađajući 1,4 milijarde evra (1,5 milijardi dolara) za izgradnju neophodne infrastrukture.
„Voda je dragocen resurs koji se takođe može reciklirati… vredi truda“, rekla je ministarka ekologije Tereza Ribera ranije ovog meseca, naglašavajući važnost rada sa malim gradovima i selima kojima je „teško da naprave takvu investiciju“ .
Prema Španskom udruženju za desalinizaciju i ponovnu upotrebu vode (AEDiR), 27 procenata od 2.000 planova za prečišćavanje otpadnih voda može prečistiti vodu do nivoa koji se može koristiti za poljoprivredu.
A ta cifra bi se lako mogla povećati uz veće investicije.
Jeftinija od desalinizacije morske vode, reciklaža otpadnih voda izazvala je interesovanje u inostranstvu, a francuski predsednik Emanuel Makron je u martu rekao da želi da poveća ponovnu upotrebu vode na isti način kao i Španija.
Dokazi o ovom rastućem interesovanju viđeni su u Mursiji, gde su poslednjih meseci „mnoge strane delegacije dolazile da vide naše objekte“, rekao je Esamurov Lardin, ukazujući na posetioce iz dalekih krajeva poput Argentine i Bolivije.
„Ova voda ne zavisi od vremenskih prilika, a u najmanju ruku garantuje stabilnu količinu vode za navodnjavanje“, rekao je on.
