Grčka obalska straža branila je u petak svoj odgovor na brod koji je potonuo kod južne obale zemlje i ostavio više od 500 migranata za koje se pretpostavlja da se udavilo. Pojačale su se kritike zbog višegodišnjeg neuspeha Evrope da spreči takve tragedije, preneo je AP.
Patrolni čamci i helikopter proveli su treći dan obilazeći područje Sredozemnog mora gde se prepuni ribarski brod prevrnuo rano u sredu, što bi, kako je agencija UN za migracije saopštila, mogla biti druga najsmrtonosnija zabeležena brodoloma migranata. Najsmrtonosniji se dogodio kada se brod prevrnuo kod obala Libije na putu za Italiju u aprilu 2015. godine, pri čemu je poginulo oko 1.100 ljudi.
Portparol grčke obalske straže Nikos Aleksiju rekao je da su i obalska straža i privatni brodovi više puta nudili preko radija i zvučnika da pomognu brodu u sredu dok je bio u međunarodnim vodama, takođe na putu od Libije do Italije, ali su odbijeni.
Aleksiju je tvrdio da bi svaki pokušaj da se odvuče prenatrpani kočar ili stotine nevoljnih ljudi prebace na obližnje brodove bio previše opasan.
„Kada… pokušate na silu da se zavežete za njega ili da pričvrstite konopac za vez, imaćete uznemiravanje, a ljudi će narasti — što se, nažalost, na kraju i dogodilo“, rekao je Aleksiu za državnu TV ERT. . „Vi ste izazvali nesreću.“
Aleksiu je takođe rekao da su, nakon što su prihvatili hranu sa trgovačkog broda, putnici kočarice odbili konopac koji je doneo još sa drugog trgovačkog broda „jer su mislili da je ceo proces način da ih odvedemo u Grčku“.
Grčke vlasti poslale su prvi brod, tanker Lucki Sailor, da migrantima da hranu i vodu. Kompanija koja upravlja tankerom saopštila je u petak da su ljudi na brodu „veliko oklijevali da dobiju bilo kakvu pomoć i da je pri svakom pokušaju približavanja čamac počeo da se udaljava“.
Eastern Mediterranean Maritime Limited je u saopštenju naveo da su ljudi na kočari na kraju ubeđeni da prihvate zalihe.
Stručnjaci kažu da pomorski zakon obavezuje grčke vlasti da pokušaju spasavanje.
Oni su definitivno „imali dužnost da započnu procedure spasavanja“ s obzirom na stanje plovila, rekao je profesor Erik Røsӕg sa Instituta za privatno pravo Univerziteta u Oslu. On je rekao da se odbijanje pomoći može poništiti ako se smatra nerazumnim, kao što se činilo da je bilo u sredu.
Flavio Di Giacomo iz ureda za Mediteran agencije UN-a za migracije IOM-a je na Tviteru napisao da sve migrantske čamce treba smatrati opasnim i odmah ih spasiti jer „čak i kada izgleda da nemaju problema, za nekoliko minuta mogu potonuti“.
Spasioci su iz vode izvukli 104 preživela, a kasnije su izvukli 78 tela, ali ih od srede kasno uveče nisu pronašli. Grčka obalska straža saopštila je da će se operacija potrage i spasavanja nastaviti nakon standardnih 72 sata.
Agencije Ujedinjenih nacija za migracije i izbeglice objavile su zajedničko saopštenje u kojem su blagovremenu pomorsku potragu i spasavanje nazvali „pravnim i humanitarnim imperativom“ i pozvali na „hitnu i odlučnu akciju za sprečavanje daljih smrti na moru“.
Grupa nevladinih organizacija, uključujući Amnesti internešenel i Lekari bez granica, rekla je da bi EU trebalo da „prestane da vidi rešenja isključivo u razbijanju“ krijumčarskih mreža i da uspostavi operacije potrage i spasavanja na Mediteranu koje vodi država.
„Grčka vlada je imala specifične odgovornosti prema svakom putniku na brodu, koji je očigledno bio u nevolji“, rekla je Adrijana Tidona iz Amnesti internešenela. „Ovo je tragedija nezamislivih razmera, tim pre što se mogla u potpunosti sprečiti.
Grčka i druge južne zemlje EU koje su obično prve destinacije za tražioce azila u Evropi koji putuju morem pooštrili su mere zaštite granica poslednjih godina, produžujući zidove i intenzivirajući pomorske patrole.
„Ovo je evropski problem. Mislim da je vreme da Evropa bude u stanju, solidarno, da definiše efikasnu migracionu politiku kako se ovakve situacije ne bi ponovile“, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš tokom konferencije za novinare u sedištu UN u Njujorku u četvrtak uveče.
Izvršna komisija EU kaže da je 27-člani blok blizu dogovora o tome kako zemlje članice mogu podijeliti odgovornost u brizi o migrantima i izbjeglicama koji krenu na opasno putovanje preko Mediterana.
U toku je i sudska istraga o uzrocima potapanja. Grčki zvaničnici kažu da se brod prevrnuo nekoliko minuta nakon što je ostao bez struje, nagađajući da je panika među putnicima možda prouzrokovala da se čamac prevrne i prevrne.
Većina preživelih premeštena je u petak iz skladišnog hangara u južnoj luci Kalamata, gde su se rođaci takođe okupili da traže svoje voljene, u skloništa za migrante u blizini Atine.
Abdo Šeikhi, Kurd Sirijac koji živi u Nemačkoj, otputovao je u Kalamatu da sazna šta se dogodilo sa pet članova porodice koji su bili na brodu.
U petak je otkrio da su preživeli samo njegov mlađi brat Ali i još jedan rođak. Uspeo je da razgovara telefonom sa Alijem, koji je prebačen u kamp u blizini Atine.
„(Ali) mi je rekao da je skočio (sa) broda dok ostali nisu mogli da skoče“, rekao je Šeikhi. „Bili su uplašeni. Držali su se za čamac dok se ljuljao.”
Devet ljudi — svi muškarci iz Egipta, starosti od 20 do 40 godina — uhapšeno je i pritvoreno u petak i optuženo za krijumčarenje ljudi i učešće u zločinačkom poduhvatu. Dvadeset sedam preživelih i dalje je hospitalizovano, rekli su zdravstveni zvaničnici. Osumnjičeni za krijumčarenje trebalo bi da se pojave pred sudom u ponedeljak.
IOM procenjuje da je brod prevozio čak 750 ljudi. Preživeli su svi dečaci i muškarci iz Egipta, Pakistana, Sirije i palestinskih teritorija. Aleksiu je, pozivajući se na izveštaje preživelih, rekao da među putnicima u prtljažniku ribarskog čamca ima žena i dece, ali da je broj nestalih, za koji se veruje da se kreće u stotinama, i dalje nejasan.
Zvaničnici u državnoj mrtvačnici ispred Atine fotografisali su lica žrtava i prikupili uzorke DNK kako bi započeli proces identifikacije.
Kasno u petak, grčka obalska straža saopštila je da je helikopter mornarice pronašao jedrilicu sa migrantima kod jugozapadne Grčke nakon što su ga upozorile italijanske vlasti. Rečeno je da su tri trgovačka broda stigla do broda, koji je prijavio da nema problema i da je krenuo ka Italiji. TV ERT saopštila je da se veruje da se u avionu nalazi oko 60 ljudi
