Bivši predsednik SAD Donald Tramp postao je najistaknutija osoba koja se ikada suočila sa krivičnim prijavama po Zakonu o špijunaži za nezakonito držanje osetljive nacionalne evidencije odbrane, piše Rojters.
Sve u svemu, Tramp se suočava sa 37 tačaka optužnice, od kojih se 31 odnosi na tajne ili strogo poverljive poverljive dokumente. On se takođe tereti za ometanje pravde, zaveru, prikrivanje i lažne izjave.
Zakon o špijunaži je zakon protiv špijuna koji je doneo Kongres ubrzo nakon početka Prvog svetskog rata.
Statut kriminalizuje širok spektar ponašanja vezanih za pogrešno rukovanje osetljivim državnim dokumentima povezanim sa „nacionalnom odbranom“, terminom koji se generalno odnosi na vojnu evidenciju koja bi mogla da nanese štetu nacionalnoj bezbednosti SAD.
Tokom godina, Ministarstvo je pravosuđe koristilo zakon kao pravno sredstvo za krivično gonjenje ljudi u rasponu od osumnjičenih za sovjetske špijune do poznatih uzbunjivača poput Danijela Elsberga, koji je procurio Pentagonove papire, i Edvarda Snoudena, bivšeg obaveštajnog konsultanta koji je odao tajne nacionalne Zapisnici Agencije za bezbednost otkrivaju postojanje domaćeg programa nadzora.
Za vreme Obamine i Trampove administracije, neka od najistaknutijih krivičnih gonjenja u Zakonu o špijunaži u Ministarstvu pravde ciljale su na vladine službenike koji su odavali poverljive informacije štampi ili veb sajtu Vikileaks, kao što su bivši vojni analitičar prve klase za obaveštajne službe Čelsi Mening i bivši obaveštajni saradnik Realiti Vinner.
Meningova je osuđena na 35 godina zatvora, iako joj je predsednik Barak Obama kasnije ublažio kaznu, dok je Viner osuđena na više od pet godina nakon što je priznala da je medijima Intercept odala strogo tajni izveštaj o ruskom mešanju u izbore u SAD.
Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž takođe je optužen po Zakonu o špijunaži i bori se protiv ekstradicije Sjedinjenim Državama.
Kancelarija specijalnog tužioca Džeka Smita podigla je optužnicu protiv Trampa nakon što je FBI pretresao odmaralište na Floridi u kojem živi u avgustu 2022. i pronašao oko 13.000 vladinih zapisa, od kojih je oko 100 označeno kao tajno ili strogo poverljivo – najviši nivo tajnosti, rezervisan za najstrože čuvane tajne vlade. Sveukupno, tužioci kažu da je nepropisno zadržao 337 povjerljivih zapisa.
Tramp je ranije negirao da je prekršio zakon, tvrdeći da je skinuo tajnost sa dotične evidencije i da su mu široka predsednička ovlašćenja dala ovlašćenje da obelodani ili skine tajnost materijala.
Međutim, sam Zakon o špijunaži ne zahteva izričito od tužilaca da dokažu da su sami zapisi poverljivi, a ni Tramp ni njegovi advokati nisu pružili nikakve dokaze koji bi sugerisali da su oni ikada skinuti tajnost.
Tužioci su optužili Trampa za kršenje odeljka u Zakonu o špijunaži koji se odnosi na nekoga ko „neovlašćeno poseduje“ informacije o nacionalnoj odbrani – isti zločin za koji se Viner izjasnio krivim.
Ovaj odeljak zakona smatra zločinom namerno zadržavanje informacija i propust da ih se vrati odgovarajućem službeniku vlade SAD.
Da bi dobila osuđujuću presudu protiv Trampa, vlada će morati da dokaže van razumne sumnje da je on namerno zadržao materijal i nije uspeo da ga preda vladi.
Tužioci ne moraju da pokažu da je Tramp znao da je to informacija o nacionalnoj odbrani, već da je razumna osoba trebalo da zna da jeste.
Deo vladinih dokaza verovatno će podrazumevati izlaganje svih koraka koje je preduzeo da se dokumenti vrate.
Ovo uključuje jednogodišnji napor američke Nacionalne administracije za arhive i dokumente, koja je u više navrata kontaktirala Trampa preko njegovih advokata da zahteva da vrati nestale dokumente.
Dok je Tramp konačno pristao da pošalje Arhivu 15 kutija materijala godinu dana nakon izlaska iz Bele kuće, neki od tih zapisa su označeni kao poverljivi, a kutije nisu uključivale sve zapise u njegovom posedu.
Čak i nakon što je Ministarstvo pravde pokušalo da povrati preostale evidencije putem sudskog poziva, Tramp je predao samo dodatnih 38 stranica označenih kao poverljive.
Bio je potreban sudski odobren nalog za pretres pre nego što je FBI uspeo da povrati većinu preostalih zapisa.
Vlada će takođe izvesti dokaze Trampovog advokata, koji je bio primoran da svedoči pred velikom porotom o njegovoj komunikaciji sa Trampom. U optužnici se navodi da je Tramp pokušao da natera svog advokata da laže vladu o postojanju zapisa, čak je otišao toliko daleko da je tražio od advokata da ih uništi ili sakrije.
