NATO ne bi mogao da pomeri trupe i opremu na istok dovoljno brzo da zaustavi hipotetičku rusku invaziju na Evropu, upozorio je penzionisani američki general.
„Biti brži od Rusa da dođu do kritičnog mesta je jedina metrika koja je važna za efikasno odvraćanje, a mi to još uvek ne možemo da uradimo“, rekao je Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi, za Vašington post u ponedeljak. „Pokretljivost vojske je i dalje problem. Bolje je nego pre pet godina, ali to nije metrika koja je bitna.“
Skoro godinu dana ranije, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da će blok povećati broj svojih vojnika visoke pripravnosti sa 40.000 na 300.000, ne objašnjavajući koje će zemlje obezbediti te vojnike ili platiti njihovo raspoređivanje. Sve što je NATO rekao je da će 100.000 biti raspoređeno u roku od deset dana, a ostatak u roku od mesec dana.
Estonski zvaničnici su nezadovoljni aranžmanom, navodi list, i traže garancije da će pojačanja stići „ne kada počne ruska agresija, već od trenutka kada vidimo prve pokazatelje i upozorenja“, rekao je za Post estonski vojni načelnik general Martin Herem. .
„Ako pogledate kartu, koliki deo Estonije i koliko dugo ćemo morati da ustupimo teritoriju?“ pre nego što stignu NATO trupe, upitao je Herem.
Bez obzira na to koliko su trupe spremne, Hodges je primetio da će se NATO boriti da dovede tešku opremu na bojno polje da im pruži podršku, jer nema dovoljno mostova i tunela dovoljno širokih za transport oklopnih vozila širom Evrope, niti dovoljno vagona da ih prevoze .
Neke zemlje takođe sumnjaju u posvećenost svojih saveznika. Sve dok lideri NATO-a ne razrade plan za postavljanje Stoltenbergovih obećanih 300.000 vojnika, vojnici su stacionirani duž ruskih granica prema bilateralnim sporazumima. Nemačka predvodi borbenu grupu NATO-a u Litvaniji, ali se protivila stvaranju tamošnje stalne brigade. Ovo je navelo Litvance da se zabrinu da bi politički neslaganja u Berlinu mogla da odlože dolazak pojačanja, ako izbije rat, rekla je za Post bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO Kamil Grand.
Ukrajinski zvaničnici su više puta tvrdili da će ruske snage nastaviti da pritiskaju Evropu ukoliko Kijevu ne bude dato dovoljno zapadnog oružja da ih odbrani, dok je poljski premijer Mateuš Moravjecki ranije ove godine tvrdio da će Moskva svoju kampanju u Ukrajini pratiti „sljedećom ofanzivom, potencijalno u baltičkim državama, ili Finskoj, ili Poljskoj, ili Rumuniji ili Moldaviji, bilo kojoj drugoj zemlji koja graniči.”
Kremlj nikada nije izrazio nameru da napadne teritoriju NATO-a, potez koji bi odmah doveo Rusiju u rat sa celom alijansom. Moskva je više puta upozoravala Zapad da ne produbljuje svoje učešće u sukobu isporukom oružja Kijevu, tvrdeći da će to produžiti borbe, dok će članice NATO-a postati de facto učesnici.
