Nova studija pokazuje da je zatvaranje ustanova za obrazovanje i brigu o deci u Nemačkoj tokom pandemije koronavirusa zapravo uticalo na zapošljavanje roditelja, jer je otvaranje objekata dovelo do oporavka njihovog radnog vremena. Na primer, roditelji čija su deca imala barem delimičan pristup nezi ili školovanju radili su oko 1,5 do 2 sata više nedeljno od roditelja čija su deca i dalje morala da rade bez brige ili pohađanja nastave. Istraživači nisu pronašli nikakve razlike između žena i muškaraca.
Ovu studiju su zajednički sproveli Institut za sociologiju i socijalnu psihologiju Univerziteta u Kelnu i Institut za istraživanje zapošljavanja (IAB) iz Nirnberga, a istražuje efekte ponovnog otvaranja škola nakon zatvaranja u martu i aprilu 2020. Dr Lukas Fervers je prvi autor, dopisni autor je profesor dr Marita Jacob. Lina Tobler (Univerzitet u Kelnu), Veronika Knize i Bernhard Christoph (obojica IAB) takođe su dali doprinos ovoj studiji.
Članak „Deca nazad u školu — roditelji se vraćaju na posao? Otvaranje škola i vrtića i zapošljavanje roditelja u ranoj fazi pandemije COVID-19“ objavljen je u časopisu Journal of European Social Policy.
Zbog pandemije COVID-19 preduzete su značajne mere politike za suzbijanje širenja virusa, posebno u proleće 2020. Jedna od drastičnih mera bilo je potpuno zatvaranje škola i vrtića. Kao rezultat toga, roditelji su bili primorani da ostanu kod kuće kako bi se brinuli o svojoj deci, koja nisu mogla da pohađaju školu ili vrtić zbog zatvaranja.
U svojoj studiji, istraživači su se oslanjali na različite politike škole i brige o deci nemačkih saveznih država (Laender) kako bi uporedili radno vreme roditelja koji su stoga bili podložni različitim ograničenjima u pogledu brige o deci. Cilj studije je bio da se otkrije da li je – iu kojoj meri – ponovno otvaranje škola i dnevnih centara omogućilo roditeljima olakšanje od brige o deci i omogućilo im da ponovo povećaju radno vreme.
Da bi to uradio, istraživački tim je pregledao dve suprotne premise. Prvo: Opšte uočeno smanjenje radnog vremena je u stvari (takođe) zbog zatvaranja škola, jer su roditelji morali da ispunjavaju obaveze čuvanja dece. Drugo: Ako su poslodavci već smanjili radno vreme svojih zaposlenih – sa ili bez dece – zbog karantina ili ga ponovo povećali tokom relaksacije, otvaranje škola i vrtića ne bi trebalo da dovede do dodatnog povećanja broja radnih sati roditelja.
„Nalazi naše studije potvrđuju prvu premisu i sugerišu da se čini da su politika brige o deci i škola važnija od drugih pandemija“, objasnio je profesor Džejkob. Roditelji čija su deca imala barem delimičan pristup nezi ili školovanju radili su oko 1,5 do 2 sata više nedeljno od roditelja čija su deca i dalje morala da budu potpuno bez nege ili pohađanja nastave. Ovaj efekat je prilagođen drugim faktorima uticaja koji su možda bili povezani sa zatvaranjem škole.
„Pomalo iznenađujuće, efekat otvaranja nije veći za majke nego za očeve, pošto majke često snose veći deo odgovornosti za brigu o deci“, rekao je dr Fevers. „Međutim, ovaj nalaz je u skladu sa prethodnim istraživanjem za Nemačku, koje otkriva da efekti pandemije na tržište rada generalno nisu bili jači za zaposlene žene i majke nego za muškarce i očeve.
Studija je stoga jedna od prvih koja je kvantifikovala ekonomske i socijalne uticaje politike suzbijanja i zatvaranja radi sprečavanja širenja COVID-19. Istraživači naglašavaju da su zdravstveni aspekti očigledno bili prioritet u sprovođenju mera protiv korona virusa.
Ipak, treba razmotriti kako se efikasna zdravstvena zaštita može postići sa što manje neželjenih efekata. Studija se stoga može posmatrati kao prvi korak ka osnovu za sastavljanje najefikasnijeg i najefikasnijeg paketa mera koje je moguće u uporedivim situacijama. Za takve pakete mera, naravno, moraju se uzeti u obzir i rezultati drugih studija, posebno u pogledu efekata na decu i adolescente.
