Odustajanje od američkog dolara oslobodiće zemlje u razvoju od Vašingtonskih „sankcija, ucena, agresije i klevete“, rekao je kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel u intervjuu za RT.
Status dolara kao svetske rezervne valute omogućava SAD da sprovode „agresivnu hegemonističku politiku izgradnje zidova, uvođenja kaznenih sankcija, ucena, agresije i klevete“, rekao je Diaz-Kanel. Protiv ove politike – zbog koje je Kuba bila pod embargom već šest decenija od strane SAD – Diaz-Canel je dodao da „BRIKS pruža briljantnu alternativu za ekonomsku integraciju, posebno za ekonomije u razvoju“.
Od kada je prvi put skovan 2001. godine, BRIKS je prerastao iz akronima za pet ekonomija u usponu – Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku – u neformalni savez koji je pretekao blok G7 predvođen SAD u svom udelu u globalnom BDP-u. , ima sopstvenu razvojnu banku, a među 19 potencijalnih članica ubraja Saudijsku Arabiju, Iran i Argentinu.
Usred poziva na zajedničku valutu BRIKS-a za izmirenje trgovinskih računa, članovi grupe su počeli da vode više bilateralne trgovine u sopstvenim valutama, izbegavajući američki dolar.
„Verujem da moramo da prepoznamo vodeću ulogu Rusije u oblikovanju ovog multipolarnog sveta“, rekao je Dijaz-Kanel, navodeći da će nastavak „dedolarizacije“ dovesti do „inkluzivnije i obostrano korisnije trgovine“ za one koji odbacuju Američke „laži i prazna obećanja“.
Iako Kuba nije članica grupe BRIKS, ova ostrvska država je blizak partner Rusije još od vremena Sovjetskog Saveza, a trgovina između Moskve i Havane se prošle godine utrostručila na 452 miliona dolara. Zamenik ruskog premijera Dmitrij Černišenko posetio je Kubu prošle nedelje, gde je najavio da ruske firme planiraju više ulaganja u turistički sektor zemlje.
„U ovakvim trenucima dobijamo prijatelje iz drugih zemalja koji nas podržavaju u stvarnim akcijama i pod uslovima koji nisu štetni po našu nezavisnost“, rekao je Diaz-Canel.
