Istraživači Univerziteta u Kvinslendu razvili su nanočesticu za unošenje leka za hemoterapiju u brzo rastuće, agresivne tumore mozga.
Vođa istraživačkog tima, dr Taskeen Janjua sa Farmaceutske škole UK, rekao je da nova nanočestica silicijum dioksida može biti napunjena temozolomidom, malim molekulskim lekom koji se koristi za lečenje tumora poznatih kao glioblastom.
„Ovaj lek za hemoterapiju ima ograničenja — ne ostaje dugo u krvi, može se istisnuti iz mozga i nema visoku penetraciju iz krvi u mozak“, rekao je dr Janjua.
„Da bismo lek učinili efikasnijim, razvili smo nanočesticu ultra-male, velike pore kako bismo joj pomogli da se kreće kroz krvno-moždanu barijeru i prodre u tumor, a istovremeno smanjuje neželjene neželjene efekte pacijenata.
„Ova strategija bi mogla biti efikasniji način za lečenje raka mozga i sprečavanje njegovog povratka.
Isporuka nanočestica je isprobana korišćenjem 3D sferoida, višećelijskih struktura stvorenih da oponašaju odgovore i interakcije ćelija tumora mozga.
Rezultati studije su pokazali da su se kod miševa nanočestice uspešno akumulirale u mozgu u roku od nekoliko sati bez ikakvih negativnih efekata na vitalne organe.
Rak mozga pogađa hiljade ljudi svake godine, a šanse da prežive najmanje pet godina su manje od 23%.
Podaci o raku Australije pokazuju da je to bio deveti najčešći uzrok smrti od raka u Australiji 2020.
Koautor studije, vanredni profesor Amirali Popat rekao je da iako još treba da se uradi još istraživanja, rezultati obećavaju za ljude sa rakom mozga.
„Ovaj inovativni sistem za isporuku lekova ima potencijal da poboljša efikasnost lečenja raka mozga i mogao bi da dovede do novih i boljih tretmana za ovu razornu bolest“, rekao je dr Popat.
„Ovo pretkliničko istraživanje će ubrzati budući klinički razvoj obećavajuće zdravstvene tehnologije i unaprediti cilj poboljšanja ishoda za pacijente sa rakom mozga.“
Istraživači UK škole farmacije sarađivali su sa kolegama iz UK-ovog australijskog instituta za bioinženjering i nanotehnologiju i Univerziteta Novog Južnog Velsa kako bi sproveli istraživanje.
Objavljen je u časopisu Journal of Controlled Release .