Obično kada pomislite na satelit, pomislite na metalnu kutiju sa elektronskim komponentama u njoj. Ali to je jednostavno zato što je većina satelita tako napravljena kroz istoriju. Nema ništa protiv upotrebe drugih materijala za izgradnju satelita.
Sada je tim istraživača iz Japana završio testiranje na drugoj vrsti materijala koji bi eventualno mogao da se koristi na stvarnom satelitu – drvo magnolije.
Projekat, poznat kao LignoSat, zasnovan je na jednostavnoj ideji da se drvo može koristiti kao materijal za stanovanje. Na neki način je superiorniji od metala za svemirske aplikacije zbog svoje fleksibilnosti, snage i relativno male težine.
Još jedan problem koji pokušava da ublaži je problem specifičan za metalna kućišta za satelite. Kada tipičan satelit ponovo uđe u atmosferu i počne da sagoreva, delovi njegove školjke, obično aluminijum, mogu da se odlepe od njegovog glavnog tela i da ostanu zarobljeni u sopstvenoj orbiti bez potpunog sagorevanja u atmosferi.
Ove orbitalne strugotine mogu doprineti stalno rastućem problemu svemirskog otpada i mogu se eliminisati korišćenjem drugačije vrste materijala za kućište satelita – kao što je drvo.
Međutim, niko nije testirao kako će se drvo ponašati u tako nemilosrdnom okruženju kao što je vakuum svemira. S obzirom da je nekada bio deo živog bića, postoji velika šansa da će biti nekih negativnih uticaja.
Tako su istraživači LignoSata uradili ono što rade dobri istraživači – pokrenuli su eksperiment na ISS.
Tokom 290 dana prošle godine, različiti komadi testnog drveta bili su ispred eksperimentalnog modula Kibo na ISS-u. Vratio se na Zemlju kada se misija CRS-26 vratila u januaru.
Nakon što su se uzorci vratili na Zemlju, istraživači LignoSat sa Univerziteta Kjoto i Sumitomo Forestri, deo velikog japanskog konglomerata, podvrgnuli su ih nizu testova materijala.
Uprkos tome što su bili konstantno izloženi zračenju više od pola godine, činilo se da ni na jednom uzorku nije bilo značajnih deformacija, ljuštenja ili oštećenja površine.
Takođe, nije došlo do značajnih promena u masi uzoraka, što pokazuje da oni mogu da obezbede dugoročnu zaštitu za bilo koju unutrašnjost satelita u kojoj se nalaze.
Jedan određeni uzorak drveta se istakao, ali to je više bilo zbog njegovih svojstava, a ne zbog bilo kakvog posebnog učinka na testovima u svemiru.
Drvo koje je tim odabrao je magnolija, koja je relativno fleksibilna, ali pruža dovoljnu snagu podrške.
Takođe poznat kao Hoonoki na japanskom, to je vrsta drveta koja će činiti kućište za LignoSat kada bude lansiran u zajedničku misiju NASA/JAKSA 2024. godine.
U međuvremenu, istraživači će nastaviti da proučavaju uzorke koji su se vratili sa ISS-a, uključujući i gledanje sa moćnijim instrumentima na bilo kakvu degradaciju koja bi se mogla desiti na nano-nivou. To bi moglo biti posebno interesantno s obzirom na njegov uticaj na odabir pravog drveta za određene primene ovde na Zemlji.
U svakom slučaju, ovo je samo prvi korak u onome što bi potencijalno moglo biti putovanje materijala koji menja igru za budućnost malih satelita.
