Parlamentarni izbori koji se u nedelju održavaju u Grčkoj izgledaju kao generalna proba za drugi krug glasanja u užurbanoj letnjoj turističkoj sezoni, prenosi Ekatimerini. Ako nakon prvog kruga ne bude formirana vlada, glasači će ponovo na birališta 2. jula. Pobednička stranka tada dobija 50 bonus mandata, pa se sadašnji premijer Kirjakos Micotakis nada da bi njegova Nova demokratija mogla sama da ima većinu u Parlamentu.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je konzervativna Nova demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa oko šest procenata ispred levičarske stranke Siriza bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa.
Ali, Nova demokratija i dalje ne bi imala dovoljno mandata da sama formira Vladu, dok oštre podele između dva glavna kandidata i četiri manje stranke za koje se predviđa da će ući u parlament, isključuje funkcionalnu koaliciju.
P rema novom izbornom zakonu, onaj ko pobedi na izborima dobio bi bonus od 50 mandata, od ukupno 300 mesta u parlamentu, ali tek na narednim izborima .
Siriza je ukinula taj bonus od 50 mesta za stranku koja je dobila najviše glasova na izborima. Međutim, Nova demokratija je ponovo uvela to pravilo.
Ipak, ono stupa na snagu na sledećim izborima.
Drugim rečima, Micotakis se nada da nakon izbora neće moći da se formira vlada, pa će novi izbori biti zakazani za 2. jul, kada se, prema navodima medija, nada da bi mogao da pobedi uz pomoć tih mandata.
E konomija i rastuće cene su glavne brige koje će Grci imati na umu kada izađu na birališta, mnogo više nego zabrinutost zbog narušenog imidža zemlje zbog skandala prisluškivanja, stanja medija, optužbi za kršenje zakona EU potiskivanjem migranata i ponovljene navodne finansijske greške konzervativnih poslanika. “Obe stran k e su usredsređene na krizu troškova života i povećanje realnog rasta plata i obe stran k e istražuju kako najbolje da reše kolektivni neuspeh oko železničke nesreće“, rekla je Megan Grin, glavni globalni ekonomista u Institutu Krol.
Politiko navodi da Nova demokratija trenutno ima oko 36 odsto, Siriza 29 odsto, a socijalistička partija Pasok 10 odsto. Ako se ankete potvrde i na glasanju, bila bi moguća koalicija prve i treće stranke.
Međutim, odnos između Micotakisa i lidera Pasoka Nikosa Andrulakisa je poljuljan nakon što je otkriveno da je državna bezbednosna služba držala Andrulakisa pod prismotrom, prenosi Politiko.
Micotakis, takođe, nije krio da bi više voleo većinsku vladu i da bi izdržao do drugog kruga glasanja, kada bude imao veće šanse zahvaljujući bonusu.
Siriza se zalaže za vladu “progresivne koalicije“, ali je ta stranka navela da će ona morati da dobije najviše glasova da bi se to pokušalo.
Ipak, Cipras bi mogao da pristupi Pasoku i drugim opozicionim strankama da formiraju vladajuću koaliciju. Međutim, za to postoji određena sumnja kada se radi o brojevima .
Najverovatniji scenario je, navodi Politiko , da će Grčkoj biti potreban drugi krug izbora za formiranje vlade.
Zahvaljujući izgledima za bonus mesta u drugom krugu, pobedničkoj stranci bi tada trebalo oko 38 odsto da bi dobila najmanje 151 mesto u parlamentu od 300 mesta. Zvaničnici Nove demokratije veruju da je njihova stranka na putu da ispuni t aj cilj.
Andrulakis je prethodno izjavio da će biti otvoren za koalicij e , ali kao preduslov postavlja da ni Micotakis ni Cipras ne budu premijeri, što je opcija koju su odblacile i Siriza i Nova demokratija.
