Najveća studija o rasnoj diskriminaciji pri zapošljavanju u Evropi otkriva da je fenotip koji nije belac glavna prepreka pronalaženju posla za Evropljane rođene od roditelja imigranta. Ovo je jedan od glavnih zaključaka studije koju je sproveo Universidad Carlos III de Madrid (UC3M) u saradnji sa Univerzitetom u Amsterdamu, Berlinskim centrom za društvene nauke (VZB) i Nemačkim centrom za integraciju i istraživanje migracija (DeZIM).
Prethodno istraživanje o uključivanju međunarodnih imigranata i njihovih potomaka na tržište rada u Evropi identifikovalo je muslimansko poreklo kao glavni pokretač predrasuda i diskriminacije. Međutim, ovo istraživanje nije uzelo u obzir ulogu fizičkog izgleda kao potencijalne barijere za zapošljavanje. Da bi popunila ovu prazninu, ova nova studija analizirala je u kojoj meri je pripadnost „vidljivoj“ manjini (to jest, fenotip koji nije belac) dodatni izvor diskriminacije potomaka međunarodnih imigranata u Evropi.
Ova studija, objavljena u časopisu Socio-Economic Reviev, pokazuje da posedovanje crnog ili azijskog/autohtonog američkog fenotipa smanjuje verovatnoću da će poslodavac biti zainteresovan za kandidata za približno 20% (u proseku u tri zemlje u studiji: Nemačka , Španija i Holandija), dok posedovanje tamnoputog kavkaskog fenotipa (veoma rasprostranjenog u severnoj Africi) smanjuje ovu prosečnu verovatnoću za približno 10%, u poređenju sa fenotipom bele rase.
Ove procene obuhvataju efekat fenotipa podnosioca zahteva na odgovore evropskih poslodavaca, kada su jednom izolovani od uticaja regiona porekla kandidata. Međutim, studija takođe pokazuje da kombinovani efekat etničke pripadnosti i fenotipa može dovesti do ozbiljnih nivoa diskriminacije u Evropi.
Da bi sproveli studiju, istraživači su analizirali odgovore skoro 13.000 evropskih kompanija na fiktivne prijave za posao u ove tri evropske zemlje u kojima je prilaganje fotografije uz biografije uobičajena praksa. Istraživači su promenili imena i fotografije koje su se pojavljivale na fiktivnim prijavama za posao (održavajući identične sve ostale karakteristike CV-a) koje su slate na stvarne konkurse za širok spektar zanimanja.
Svi fiktivni podnosioci zahteva bili su mladi državljani evropskih zemalja (sa državljanstvom zemlje eksperimenta) rođeni od roditelja iz četiri glavna regiona sveta (Evropa-SAD, Magreb-Bliski istok, Latinska Amerika-Karibi i Azija). Ovo etničko poreklo je naznačeno u biografijama uglavnom kroz puna imena podnosilaca predstavke.
Fotografije korišćene u životopisima pažljivo su odabrane kako bi bile uporedive po fizičkoj privlačnosti, ali su se suštinski razlikovale po rasnom izgledu u četiri fenotipske grupe (označene sa „Crni”, „Azijat/autohtoni Amerikanac”, „Tamnoputi belac” i „Beli belac”) . Ovaj dizajn je omogućio istraživačima da dobiju prve procene rasne diskriminacije uporedive među zemljama zabeležene u terenskoj eksperimentalnoj literaturi.
„Većina onoga što smo do sada znali o rasnoj diskriminaciji pri zapošljavanju poteklo je iz anglo-zemalja, posebno iz SAD, gde je upotreba fotografija u prijavama za posao zabranjena zakonom. Ovo je nateralo istraživače da procenjuju rasnu diskriminaciju koristeći samo imena kandidata, što je veoma problematično. Ključna prednost naše studije je to što smo istražili ulogu fenotipa i etničke pripadnosti kao potencijalno različitih pokretača diskriminacije korišćenjem verodostojnih fenotipskih varijacija u velikim regionima porekla“, objašnjava vodeći autor studije, Havier Polavieja, Banko. Profesor sociologije u Santanderu na UC3M, gde vodi Laboratoriju za diskriminaciju i nejednakost (D-Lab).
„Prema našim procenama, u tri proučavane zemlje, kandidati Magreba i bliskoistočnog porekla sa crnim fenotipovima moraju da podnesu oko pedeset odsto više prijava da bi dobili poziv od poslodavaca nego kandidati sa identičnim biografijama, ali sa evropskim imenima i belim fenotipovima. Ove procene diskriminacije su uporedive po veličini, ako ne i superiornije, od onih koje se obično nalaze u slučaju Afroamerikanaca u Sjedinjenim Državama. Diskriminacija kandidata sa crnim fenotipovima i evropskih ili američkih roditelja je nešto niža, ali takođe značajna“, objašnjava Susanne Veit, direktor laboratorije DeZIM i jedan od koautora studije.
Istraživači su takođe analizirali obrasce rasne diskriminacije u tri zemlje u eksperimentu i otkrili neke značajne razlike između Španije i dve severne zemlje.
„Naši rezultati sugerišu da fenotip deluje kao autonomni pokretač diskriminacije u Nemačkoj i Holandiji, smanjujući mogućnosti zapošljavanja za kandidate koji nisu belci, bez obzira na njihovo roditeljsko poreklo. Međutim, u Španiji se čini da je diskriminacija ograničena na određene kombinacije fenotipa i porekla, posebno one u kojima je fizički izgled kandidata najprototipičniji za region njihovog porekla“, kaže Havijer Polavieja.
„Ovo ne znači da je fenotip irelevantan u Španiji, uopšte nije; to samo znači da se čini da je njegov efekat na odgovore poslodavaca teže razdvojiti od efekta etničkog porekla kandidata“, pojašnjava on.
