Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju dva praznika, posvećena Svetom apostolu i jevanđelisti Luki i Svetom Petru Cetinjskom, koji su, iako predstavnici dve različite epohe, svojim delima zadužili pravoslavlje.
Jevanđelista Luka, Grk po rođenju, pre krštenja neznabožac, jedan je od apostola. Po zanimanju lekar, bio je izuzetno obrazovan, sa velikim darom za slikarstvo.
Praznik je u našem narodu poznat kao Lučindan i česta je krsna slava. Obično se kaže: „ide Luka-eto vuka“ ili „sveti Luka sneg do kuka“, najavljujući zimu i snegove.
Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao „crno slovo“ svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.
Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.
Uspomenu na nedavno kanonizovanog Svetog Petra Cetinjskog, Srpska pravoslavna crkva slavi kao zavetni praznik i „crveno slovo“ u kalendaru.
Prema zapisu vladike Nikolaja, ovaj svetitelj je „ceo svoj život viteški posvetio svome narodu“, boreći se da izmiri zavađena plemena i odbrani zemlju od spoljnih neprijatelja.
Oba posla uspešno je obavio, a srpska crkva i narod posebno slave njegovu pobedu nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji.
Slava je u srpskom narodu jedan od najvažnijih praznika koji okuplja celu porodicu i predstavlja veličanje određenog sveca, čuvara tog doma.
