Rusija je u petak upozorila Zapad da će Ukrajina morati da izvozi žito preko zemlje ako se ne uklone prepreke izvoza žitarica i đubriva iz Rusije, prenosi Rojters.
Crnomorski dogovor o žitu je pokušaj Ujedinjenih nacija da ublaže krizu sa hranom koja je prethodila ruskoj invaziji na Ukrajinu, ali je pogoršana najsmrtonosnijim ratom u Evropi od Drugog svetskog rata.
Sporazum, koji su prvi put potpisale Rusija, Ukrajina, Turska i UN u julu prošle godine i dva puta produžen, omogućava izvoz hrane i đubriva, uključujući amonijak iz ukrajinskih crnomorskih luka Odesa, Černomorsk.
Iako Zapad nije uveo sankcije na ruski izvoz hrane i đubriva, Moskva kaže da su one ugrožene preprekama – kao što su osiguranje i smetnje u plaćanju – za koje kaže da moraju biti uklonjene.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da će Ukrajina morati da koristi kopnene i rečne puteve za izvoz, ako Zapad ne želi da bude iskren o tome šta je generalni sekretar UN Antonio Guteres tražio da uradi.
Ako Zapad nastavi da odbija da ukloni prepreke ruskom izvozu, Moskva bi zaobišla dogovor o žitu, rekao je Lavrov pored svog turskog kolege na konferenciji za novinare u Ankari.
„Ako nemaju želju da pošteno pristupe onome što je gospodin Gutereš predložio i tako uporno promovisao, dobro, neka nastave da isporučuju relevantne proizvode iz Ukrajine kopnom, železnicom i rekama“, rekao je Lavrov.
„I radićemo, ako bude potrebno, van okvira ove inicijative. Imamo priliku da to uradimo sa Turskom, sa Katarom – predsednici su razgovarali o relevantnim planovima“, rekao je Lavrov.
Rusija i Ukrajina su dva od najvažnijih proizvođača poljoprivrednih proizvoda u svetu i glavni igrači na tržištima pšenice, ječma, kukuruza, uljane repice, uljane repice, suncokretovog i suncokretovog ulja. Rusija je takođe dominantna na tržištu đubriva.
Rusko ministarstvo poljoprivrede postavilo je u petak svoj plan žetve žitarica za 2023. na 120 miliona tona, javio je Interfaks pozivajući se na nacrt deklaracije.
Od potpisivanja, 120-dnevni ugovor o žitu je dva puta produžen, jednom u novembru i drugi put u martu, iako je Rusija rekla da je martovsko produženje samo za 60 dana.
Rusija je više puta ponavljala da će svako dalje produženje sporazuma o žitu zahtevati da Zapad ispuni niz njenih zahteva, uključujući ponovno povezivanje Ruske poljoprivredne banke (Rosselkhozbank) na SVIFT platni sistem.
Ostali zahtevi uključuju nastavak isporuke poljoprivredne mehanizacije i delova, ukidanje ograničenja na osiguranje i reosiguranje, pristup lukama, obnavljanje cevovoda za amonijak Toljati-Odesa i deblokadu imovine i računa ruskih kompanija koje se bave izvozom hrane i đubriva.
