Trogodišnja devojčica dobila je neobičnu infekciju Micobacterium marinum koja se razvila nakon ujeda iguane dok je bila na odmoru u Kostariki. Lekari koji su je lečili izvestiće o slučaju na ovogodišnjem Evropskom kongresu kliničke mikrobiologije i infektivnih bolesti (ECCMID) u Kopenhagenu, Danska (15-18. april).
Autori veruju da je to prvi prijavljeni slučaj infekcije M. marinum nakon ujeda iguane. M. marinum je sveprisutna, netuberkulozna mikobakterija koja izaziva bolest nalik tuberkulozi kod riba i poznato je da inficira ljude kada su rane na koži izložene kontaminiranoj slatkoj ili slanoj vodi.
Mališan je sedeo na plaži i jeo tortu kada je iguana iznenada pritrčala i ugrizla je za zadnji deo njene leve ruke pre nego što je zgrabila tortu.
Odmah je odvedena u lokalnu kliniku i pronađena je jedna površinska rana na zadnjoj strani metakarpalne kosti srednjeg prsta. Nakon dezinfekcije, dobila je pet dana antibiotika amoksicilina za potencijalnu izloženost salmoneli (uobičajeno nakon ujeda reptila), a rana je brzo zarasla bez ikakvih problema.
Pet meseci kasnije, međutim, roditelji su primetili malu kvržicu na zadnjoj strani njene leve ruke koja je postepeno postajala sve veća, a koža je postala crvena i blago bolna tokom naredna tri meseca.
Mališan je otišao u bolnicu u Stanford Children’s Health (Stanford, Kalifornija, SAD) gde je ultrazvuk otkrio masu koja je u skladu sa ganglionskom cistom (kvržicom ispunjenom tečnošću), ali lokacija i simptomi nisu bili u skladu sa ovim.
Ortoped, koji je uklonio masu debljine 2 cm, primetio je izliv gnoja iz rane, što ukazuje na infekciju.
Histološki pregled je otkrio ekstenzivnu smrt tkiva i nekrotizirajuću granulomatoznu upalu (oblast upale gde je tkivo odumrlo), a kulture su dale čist rast M. marinum. Kako je M. marinum otporan na uobičajene antibiotike uključujući amoksicilin, devojčica je počela da uzima rifampin i klaritromicin i dobro je reagovala na terapiju.
Dok su organizmi koji izazivaju infekciju nakon ujeda pasa ili mačaka dobro poznati, mikrobiološki uzrok inficiranih rana nakon ujeda iguane ograničen je na nekoliko izveštaja o slučajevima, gde su najčešće umešani Serratia marcescens i Staphilococcus aureus. Salmonella enterica je takođe moguća, s obzirom da je 75% do 90% divljih i zatočenih gmizavaca (uključujući zmije, kornjače i iguane) kolonizovano ovim bakterijama.
Nekoliko studija je izvestilo da domaći gmizavci nose ne-tuberkulozne mikobakterije (NTM) s obzirom na njihovo obilje u slatkoj i slanoj vodi.
„M. marinum preferira niže temperature (30°C) za optimalan rast i velika je verovatnoća da hladnokrvna iguana, sa telesnom temperaturom u rasponu od 22°C–37°C, može održati ove mikrobe kao rezervoare“, objašnjava olovo autor dr Jordan Mah sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford, Kalifornija, SAD
On nastavlja: „Ugriz je rezultirao kolonizacijom bakterije koja se retko nalazi kod ljudi, i pokazuje da iguane mogu biti nosioci štetnih bakterija koje mogu da izazovu ozbiljne infekcije. Ovo može pomoći da se zdravstveni radnici informišu o manje poznatim bakterijskim infekcijama nakon neuobičajenog izlaganja zoonozama.“
