Multipla skleroza (MS) je poremećaj nervnog sistema. Obično počinje između 20. i 40. godine i najčešći je neurološki poremećaj kod mladih odraslih osoba sa invaliditetom.
Iako ne postoji poznati lek za MS, tretmani mogu pomoći u smanjenju izbijanja i upravljanju simptomima. Claire Rilei, MD, medicinski direktor Centra za multiplu sklerozu Univerziteta Kolumbija, gde istraživači istražuju nove tretmane, objašnjava osnove ove bolesti.
Multipla skleroza je hronična bolest. To je poremećaj nervnog sistema — mozga, kičmene moždine, optičkih nerava — jednog od najvažnijih sistema koji održavaju vaše telo u radu, poput beka u timu tela.
Kada neko ima MS, njihov imuni sistem napada mijelin, masnu supstancu koja okružuje nerve u mozgu i kičmenu moždinu kako bi ih izolovao od destruktivnih supstanci. Ovaj napad izaziva upalu. Nervi se tada bore da obave svoju glavnu funkciju: šalju električne signale u i iz mozga.
Vremenom, MS može izazvati trajno oštećenje ili propadanje nerava. Raspad mijelina može dovesti do nakupljanja ožiljnog tkiva, poznatog kao skleroza.
Još uvek utvrđujemo zašto. Istraživanja sugerišu da MS može biti uzrokovana kombinacijom genetske ranjivosti i faktora životne sredine. MS se ne nasleđuje – kao način na koji nasleđujemo boju očiju – ali ranjivosti u desetinama gena povezanih sa MS se mogu preneti. Virusne infekcije takođe mogu biti uključene. Poznato je, na primer, da ljudi zaraženi Epstein-Barr virusom tokom adolescencije ili odraslog doba imaju veći rizik od razvoja MS od ljudi zaraženih u detinjstvu.
Simptomi MS variraju u zavisnosti od lokacije ožiljaka u mozgu ili kičmenoj moždini. Neki ljudi sa MS imaju manje simptome, kao što su lagana utrnulost ili peckanje vrhova prstiju. Drugi ljudi sa MS imaju teške simptome, kao što je gubitak sposobnosti da samostalno hodaju. U svakom slučaju, MS je hronično stanje.
Simptomi MS uključuju:
- Vrtoglavica
- Umor (ovo je simptom koji će najverovatnije izbaciti ljude iz radne snage; teško ga je lečiti i predstavlja poseban izazov jer je nevidljiv)
- Slabost mišića
- Ukočenost ili peckanje
- Tremor ili nevoljni pokreti mišića (grčevi)
- Poteškoće sa koncentracijom i usporena brzina obrade
- Govorne promene
- Promene vida, kao što je dvostruki vid ili gubitak vida
Ne postoji jedan test za dijagnozu MS. Prvi korak je lokalizacija simptoma na određenom delu nervnog sistema anamnezom i pregledom. Zatim tražimo dokaze o MR skeniranju mozga i kičmene moždine, kao što je oštećenje u dve ili više oblasti centralnog nervnog sistema koje se dogodilo u različitim vremenima. Zatim laboratorijskim testovima isključujemo druge uzroke simptoma, uključujući krv i kičmenu tečnost.
Ublažavanje faktora rizika je važno: izbegavajte pušenje, održavajte zdrav indeks telesne mase i redovno vežbajte.
Lečenje komorbiditeta kao što su hipertenzija i dijabetes je važno za održavanje zdravlja mozga i smanjenje aktivnosti multiple skleroze.
Naše najefikasnije terapije regulišu imuni sistem kako bi zaustavile autoreaktivnost i upalu usmerenu protiv mijelinske ovojnice koja je toliko štetna kod MS. Terapije to mogu postići na veoma različite načine, ali zajednička nit je prekidanje ciklusa autoreaktivnosti.
Većina ljudi želi da zna „Koje promene u ponašanju mogu da napravim da bih poboljšao rezultate?“
Za većinu ljudi odgovor je: redovno vežbanje, zdrava ishrana, održavajte zdravu težinu i ne pušite. Kontrola ovih faktora može pomoći.
