Svet je strašno zavisan od plastike. Koliko god pokušavali da ih recikliramo, plastika je jeftinija za novu proizvodnju, tako da se nezamislive količine plastičnog otpada bacaju na deponiju i začepljuju naše okeane.
Od sve nove plastike koja je ikada napravljena, nastalo je preko 6 milijardi metričkih tona plastičnog otpada (koji se ne razlaže, već se samo raspada na manje i male komade), a do sada je reciklirano manje od 10 procenata.
Ne samo da je proizvodnja nove plastike neverovatno rasipna, već koristi početne materijale dobijene od fosilnih goriva koja moraju da ostanu u zemlji ako želimo da sprečimo klimatske promene.
Da bi napravili mali trag u tom globalnom problemu, dva naučnika za materijale sa Državnog univerziteta Boise u SAD upravo su razvila novu vrstu plastike koja se, za razliku od postojeće plastike, ne pravi od sirove nafte i njenih derivata.
Štaviše, mali laboratorijski eksperimenti koji repliciraju industrijske procese sugerišu da bi otprilike 93 odsto nove plastike moglo da se reciklira u čiste startne materijale – čak i kada se plastika pomeša sa drugim neprerađenim plastičnim otpadom, papirom i aluminijumom.
U svom radu, Allison Christi i Scott Phillips opisuju pravljenje nove vrste plastike na bazi poli(etil cijanoakrilata) ili PECA, koja se priprema od monomera koji se koristi za pravljenje Super lepka.
Kao i svi plastični polimeri, novi proizvod se formira kroz proces polimerizacije gde se pojedinačne, ponavljajuće monomerne jedinice spajaju zajedno u hemijskoj reakciji da bi se napravio jedan dugačak lanac.
Ako se proizvodi u industrijskim razmerama, Christi i Phillips sugerišu da bi njihova nova PECA plastika koja se može reciklirati mogla da zameni polistirensku plastiku koja nije prihvaćena u većini programa reciklaže na ivici.
Polistirenska plastika dolazi u nekoliko oblika: ekspandirani polistiren, takođe poznat kao stiropor, koji se koristi kao lagani materijal za pakovanje ili za pravljenje kontejnera za hranu za poneti; i termički oblikovani polistiren, koji se koristi za pravljenje tanjira, šoljica i pribora za jelo.
Iako bi bilo sjajno zameniti ove proizvode alternativom koja se lako može reciklirati, polistiren čini samo 6 procenata trenutnog plastičnog otpada, što je mali deo mnogo većeg problema.
Međutim, Christi i Phillips smatraju da bi vremenom njihova nova PECA plastika mogla ponuditi konkurentnu alternativu drugim oblicima plastike osim polistirena.
„Zahvaljujući odličnim svojstvima materijala i lakoći recikliranja, PECA može biti korisna u drugim kontekstima osim obične zamene polistirena, što bi dodatno poboljšalo stepen do kojeg bi se plastični otpad mogao reciklirati“, pišu Kristi i Filips u svom radu.
Sve to ostaje da se testira. Prvi laboratorijski eksperimenti Kristija i Filipsa sugerišu da nova PECA plastika ima svojstva uporediva sa postojećom plastikom i stabilna je u vrućim, vlažnim sredinama.
Ova izdržljivost i otpornost na degradaciju je ono što plastiku čini tako raznovrsnom, ali i teškom ili nemogućom za uništavanje. Ipak, oni sadrže gradivne blokove za novu plastiku, povezane u uredan red, ako nađete način da ih rastavite. Ali većina plastike se ili spaljuje ili odbacuje.
Kada je reč o reciklaži, Christi i Phillips su pokazali kako dugi polimerni lanci PECA plastike mogu biti termički ‘pukli’ na temperaturama od 210 °C i nastali monomeri destilovani u čist proizvod za ponovnu upotrebu.
Recikliranje plastike je zaista plemenita strategija, ali moraju postojati pravi sistemi da bi se potrošači uključili. Norveška je napravila korake u implementaciji šema prema kojima je 97 odsto plastičnih boca reciklirano.
U međuvremenu, nedavni izveštaj Grinpisa SAD otkrio je da se samo oko 5 odsto plastike trenutno reciklira u Sjedinjenim Državama, nakon što je kineska industrija reciklaže prestala da uzima plastični otpad drugih zemalja.
Najveći deo tog plastičnog otpada može se pratiti do šačice globalnih kompanija, što navodi neke stručnjake da tvrde da je na tim kompanijama da razviju odgovarajuće alternative i smanje proizvodnju plastike za jednokratnu upotrebu kako bi se pozabavile osnovnim uzrokom svetska kriza otpada.
Kao što je trio naučnika koji pišu u časopisu Science istaklo 2017. nakon analize proizvodnje, upotrebe i sudbine sve plastike ikada napravljene, reciklaža samo smanjuje buduće stvaranje plastičnog otpada ako – i samo ako – istisne primarnu proizvodnju plastike.
Međutim, „ovo pomeranje je izuzetno teško utvrditi“.
