Uprkos tenzijama između njih, predsednik Džo Bajden je do sada izbegavao žestok javnu konfrontaciju sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, dok je pokušavao da jasno stavi do znanja da se protivi reformi pravosuđa koja je potresla bliskog saveznika SAD.
U poslednja tri meseca, Bajden i visoki članovi njegovog tima izrazili su zabrinutost zbog izraelskih planova za proširenje naselja na Zapadnoj obali i zbog nasilja između Izraelaca i Palestinaca.
Najviše zabrinjavajući za Belu kuću, međutim, bio je Netanjahuov plan da preoblikuje izraelski pravosudni sistem kako bi vladi dao veću kontrolu nad imenovanjima u Vrhovni sud. Odluka je gurnula Izrael u nacionalnu krizu sa masovnim protestima koji su primorali Netanijahua da odloži taj potez u ponedeljak.
Bajden, koji Netanijahua poznaje oko 40 godina, bio je direktan sa njim u privatnim telefonskim razgovorima, kažu saradnici, dok je javno izražavao podršku Izraelu, najjačem američkom savezniku na Bliskom istoku.
„Glavna operativna premisa za ovu izraelsku vladu je da izbegavaju, kad god i gde god mogu, bilo kakvu trajnu javnu konfrontaciju sa Netanjahuom“, rekao je Aron Dejvid Miler, analitičar za Bliski istok iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir.
„Oni ne žele svađu. To je loša politika i njena loša politika. To je neuredno i nezgodno“, rekao je on.
Američke administracije su dugo bile oprezne kada su u pitanju kritike Izraela delom zbog moći proizraelskih lobističkih grupa u Vašingtonu, njegove uloge bliskog saveznika i podrške koju zemlja uživa među običnim Amerikancima.
Stanovništvo SAD uglavnom ima povoljne poglede na Izrael, dom glavnih verskih objekata za hrišćane, Jevreje i muslimane.
Galupova anketa ranije ovog meseca pokazala je da, u skladu sa prethodnim godinama, Amerikanci gledaju na Izrael mnogo povoljnije nego na Palestinske vlasti, 68% naspram 26%.
Simbol Bajdenovog pristupa bilo je saopštenje Bele kuće izdato u nedelju uveče u kome se pozivaju „izraelski lideri da pronađu kompromis što je pre moguće“ kako su protesti tamo rasli.
„Nismo zauzeli pristup bez ruku“, rekao je visoki zvaničnik administracije. „Razumemo da postoji domaći politički proces koji se odvija. Tako da smo bili vrlo jasni da imamo zabrinutosti u vezi sa ovim reformskim zakonodavstvom i takođe smo vrlo jasno rekli da želimo da se pronađe kompromis. Dakle, mi smo posmatrajući ovo veoma pažljivo.“
Denis Ros, veteran američkog mirovnog pregovarača između Izraelaca i Arapa, rekao je da je Bajdenova administracija izrazila zabrinutost u vezi sa izraelskim pravosudnim predlozima, ali je to učinila privatno gde je bilo moguće.
Ros, koji je sada u istraživačkom centru Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku, rekao je da smatra da je pristup u velikoj meri privatnog iznošenja slučaja ispravan.
Halie Soifer, izvršni direktor Jevrejskog demokratskog saveta Amerike, rekla je da je način na koji je Bajdenova administracija do sada rešavala ovu krizu u skladu sa Bajdenovom posvećenošću američko-izraelskom partnerstvu.
„A ponekad su prijatelji najiskreniji jedni prema drugima iza zatvorenih vrata, a čini se da se to ovde dešava“, rekla je ona.
Ali, držeći se na distanci od Netanjahua, Bajden ga tek treba da pozove da poseti Belu kuću otkako je Izraelac u decembru započeo svoj šesti premijerski mandat.
Visoki zvaničnik administracije rekao je u utorak da još nema plana za posetu Netanjahua, ali „izraelski lideri imaju dugu tradiciju poseta Vašingtonu, a premijer Netanjahu će verovatno posetiti u nekom trenutku“.
S druge strane, nije bilo pretnji administracije da će ograničiti američko finansiranje Izraelu, koji je, prema izveštaju Kongresne istraživačke službe od 1. marta, najveći kumulativni primalac američke strane pomoći od Drugog svetskog rata.
Istorijski postoji mali apetit u američkom Kongresu da se preduzme takav korak, a Sjedinjene Države zavise od Izraela u regionu u kojem raste zabrinutost Zapada za Iran.
