Kosti pronađene na udaljenom arktičkom ostrvu Špicbergen sugerišu da su drevni morski gmizavci poznati kao ihtiosaurusi lutali Zemljinim okeanima mnogo duže nego što smo mislili.
Datirani pre 250 miliona godina, ostaci predstavljaju najstariji dokaz ihtiosaurusa koji smo ikada videli. Štaviše, vrsta koju predstavljaju kosti već je bila velika i dobro prilagođena morskom životu – u vreme pre nego što se smatralo da se oblik ihtiosaurusa pojavio na svetu.
Ovo sugeriše da bi naša vremenska linija za ihtiosauruse možda trebalo da se preispita. Možda su se pojavili pre krajnjeg permskog masovnog izumiranja koje se dogodilo pre 251,9 miliona godina, a ne da su evoluirali kao rezultat događaja kao što je sugerisano.
„Ovi pionirski morski tetrapodi“, piše tim paleontologa na čelu sa Bendžaminom Kirom sa Univerziteta u Upsali u Švedskoj, „sada se izvodljivo mogu pretvoriti u preživele masovno izumiranje umesto u ekološke naslednike unutar najranijih mezozojskih zajednica morskih predatora“.
Ihtiosaurusi su bili grupa životinja koje su jako ličile na moderne delfine, ako su delfini bili džinovski vodeni gušteri umesto sisara. Oni su evoluirali od stvorenja na kopnu koja su se vratila u more u ranom trijasu, napredujući sve do kasne krede kada su promenljiva klima i sporost u prilagođavanju doveli do kraja njihovog vremena pre oko 95 miliona godina.
Uprkos svom kopnenom poreklu, gmizavci su se brzo prilagodili životu u vodi: noge su im se pretvorile u peraja, njuške su im bile izdužene i ispunjene zubima koji grabe ribe, a kosti su im postale sunđeraste poput onih kod savremenih kitova.
Na našu sreću, fosilni zapisi su bogati ostacima ihtiosaurusa, pružajući paleontolozima obilje informacija za praćenje njihove vremenske linije. Taj zapis je ranije sugerisao da su se ihtiosaurusi pojavili nakon masovnog izumiranja u kraju Perma, pre oko 249 miliona godina.
Pojava novih oblika i funkcija nije neočekivana u svetlu masovnog izumiranja. Ekološke niše su prazne, ostavljajući preživelim organizmima šansu da ih promene i zauzmu. Neko vreme, ihtiosaurusi su bili među najefikasnijim predatorima koji su plivali svetskim okeanima.
Međutim, kameni izdanak na Špicbergenu mogao bi da preokrene ovu priču o poreklu. Tamo, u dolini poznatoj kao Floverdalen, erozija je uklesala planine da bi otkrila stenu koja je bila morsko dno pre milionima godina, zajedno sa fosilizovanim katalogom stvorenja koja su tamo živela – vodozemci, celakante, ajkule i ribe.
Godine 2014. paleontolozi su iskopali nekoliko predmeta od interesa i poslali ih Univerzitetu u Upsali na identifikaciju i analizu. Među njima su bili predmeti koje niko nije očekivao da će videti u fosilnim ležištima starim 250 miliona godina: 11 zglobnih repnih pršljenova odraslog ihtiosaurusa.
Nije ni neki ‘prototip ihtiosaurusa’ ranog praoca. Fosili su ličili na kosti ihtiosaurusa koji su došli mnogo kasnije u istoriji, zajedno sa sunđerastom kompozicijom morskih tetrapoda. Takođe su ukazali da je životinja prilično velika i dobro oblikovana.
Drugim rečima, već je bio potpuno prilagođen životu kao morski gmizavac u roku od 2 miliona godina od poslednjih dana masovnog izumiranja Krajnjeg Perma. S obzirom da se smatralo da je morskim gmizavcima potrebno između 1,7 i 17,7 miliona godina da se raziđu, ihtiosaurusi su se možda infiltrirali u svetske okeane mnogo pre najvećeg izumiranja u istoriji Zemlje. Jednom kada je krajnje permsko masovno izumiranje uništilo oko 81 odsto morskih vrsta na planeti, ihtiosaurusi su već bili spremni da preuzmu vlast.
„Predlažemo da su ovi preludijalni morski gmizavci najverovatnije evoluirali pre masovnog izumiranja krajnjeg perma“, pišu istraživači, „ali su prošli oportunističku diverzifikaciju trofičkih niša i ekološku diferencijaciju u plitkijim vodama u kojima dominiraju vodozemci u odnosu na dublju vodu u kojima dominiraju ihtiopterigijci tokom nastajućih staništa u kojima dominiraju ihtiopterigijci raspršivanje okeanskih tetrapoda u najranijem trijasu.“
Paleontolozi će sada pretraživati Špicbergen i druga mesta da vide da li mogu da pronađu još dokaza za ovu revidiranu vremensku liniju ihtiosaurusa.
