Kohortna studija na više od 9.000 osoba otkrila je da je kod asimptomatskih osoba srednjih godina bez poznate kardiovaskularne bolesti, subklinička, opstruktivna koronarna ateroskleroza povezana sa više od 8 puta većim rizikom od infarkta miokarda. Nalazi su objavljeni u Annals of Internal Medicine.
Koronarna ateroskleroza je biološki proces odgovoran za razvoj infarkta miokarda. Ova stanja zajedno definišu klinički sindrom „ishemijska bolest srca“. Subklinička koronarna ateroskleroza prethodi ishemijskoj bolesti srca i može evoluirati u ranom dobu, mnogo godina pre nego što se razvije klinička bolest.
Više od 50 godina, opstruktivna koronarna bolest, definisana kao luminalna koronarna stenoza od 50% ili više, smatra se ključnom karakteristikom povišenog rizika. Poslednjih decenija, međutim, stepen ateroskleroze u koronarnom stablu, kao i specifične morfološke karakteristike aterosklerotskog plaka su prepoznate kao važni faktori rizika.
Istraživači sa Univerziteta u Kopenhagenu, Kopenhagen, Danska, proučavali su 9.533 asimptomatske osobe starosti 40 ili više godina bez poznate kardiovaskularne bolesti da bi definisali karakteristike subkliničke koronarne ateroskleroze povezane sa razvojem infarkta miokarda. Učesnici su procenjeni korišćenjem kompjuterizovane tomografske angiografije (CTA) za dijagnozu opstruktivne koronarne ateroskleroze.
Autori su utvrdili da 54% osoba nije imalo subkliničku koronarnu aterosklerozu. Među 46% osoba sa dijagnozom subkliničke koronarne ateroskleroze, 36% je imalo neobstruktivnu bolest, a 10% opstruktivnu bolest. Među osobama sa dijagnozom ovog stanja, subklinička koronarna ateroskleroza je takođe pronađena kod 61% muškaraca i 36% žena. Prema autorima, identifikacija luminalne opstruktivne ili ekstenzivne subkliničke koronarne ateroskleroze pruža potencijalno klinički relevantnu, inkrementalnu procenu rizika kod pacijenata bez sumnje ili poznate ishemijske bolesti srca koji su podvrgnuti CT srca i/ili CT grudnog koša sa elektrokardiogramom za druge kliničke indikacije.
Prateći uvodnik autora iz BHF Centra za kardiovaskularne nauke Univerziteta u Edinburgu naglašava da ovo istraživanje pruža priliku da se proučava savremena prirodna istorija bolesti koronarnih arterija u odsustvu intervencije, gde ni pacijent ni kliničar nisu upoznati sa nalazima skeniranja. Autori dodaju da studija takođe pruža neprocenjive podatke o stopama događaja i prevalenciji asimptomatske bolesti koronarnih arterija koji će informisati strategije prevencije javnog zdravlja i tekuća klinička ispitivanja ciljanih preventivnih terapija kod osoba podvrgnutih skriningu za okultnu koronarnu bolest.
