Vetroturbine doprinose tome da južni Sami gube pašnjake zbog uzgoja irvasa. Ovaj način za život je ključan za identitet kulture južnih Samija, a time i za njihov jezik, kažu istraživači.
Borba Samija protiv razvoja od milijardu dolara u Roanu i u Storhei u okrugu Trøndelag odnela je važnu pobedu kada je Vrhovni sud Norveške 2021. godine proglasio vladinu koncesiju za razvoj energije vetra u Fosenu nevažećom.
Vrhovni sud je presudio da je taj razvoj predstavljao kršenje ljudskih prava i prava Samija na njihovu kulturnu praksu. Šta će biti sa vetroparkom i planinskim područjem ostaje neizvesno.
„Ovo je obrazac koji traje generacijama i tera me da se zapitam o procesu. Govorimo o maloj mikrogrupi koja se ubode. To me uznemirava“, kaže Trond Risto Nilsen, istraživač NTNU na Odeljenju obrazovanja nastavnika.
Nilsen je jedan od autora knjige The Indigenous Identiti of South Saami, koja je objavljena 2019. godine, dve godine pre izuzetne presude Vrhovnog suda. U knjizi on piše o tome kako je praksa stočarstva irvasa za južne Same — „manjinu u manjini“ — centralna i za jezik i za kulturu etničke grupe.
„Izgradnja vetroturbina u zemljama južnih Samija postavlja pitanja od najvećeg značaja za južne Same kao etničku grupu. Ovde se radi o pravima i o jeziku južnih Samija. Štaviše, mnogi južni Sami veruju da je uzgoj irvasa najvažniji nosilac njihove kulture, tako da pretnje pašnjacima predstavljaju pretnju celokupnoj kulturi“, napisao je Nilsen.
On tvrdi da je identitet južnog Samija snažno povezan sa samim uzgojem irvasa.
„Govorimo o marginalizovanoj grupi pod velikim pritiskom, gde je uzgoj irvasa marker identiteta. Stoga svaka oblast koja je proždirana razvojem dobija veliki značaj.
„Mark identiteta se može shvatiti kao nešto što je važno za razumevanje pojedinca o sebi“, rekao je Nilssen.
„Ko smo mi, ko je u grupi kojoj pripadamo? Koje su karakteristike ove zajednice? Uzgoj irvasa uključuje tradicionalno znanje i to je jedno, ali ovo ima i lingvističke aspekte. To postaje očigledno kada se ispitaju stariji i mlađi južni Sami. “, rekao je Nilssen.
Južnosamski jezik je dugo okarakterisan kao ugrožen i opisan je kao manjinski jezik čak iu kontekstu Samija. Koliko ljudi govori južni Sami nije izvesno, ali se pretpostavlja da manje od hiljadu ljudi vlada jezikom. Razlika između južnog Samija i mnogo rasprostranjenijeg severnog Samija često se opisuje kao razlika između norveškog i islandskog.
„Bez uzgoja irvasa, južnosamejski jezik danas ne bi postojao“, kaže lingvista Inger Johansen.
Johansen je viši predavač na Univerzitetu Nord, gde njeno istraživanje obuhvata samski jezik i kulturu. Ona kaže da je južnosamejski jezik sada u procesu poboljšanja svog položaja nakon što mu je skoro pretilo izumiranje. Jezik je bio posebno ranjiv zbog široke asimilacije među Samima u južnoj Norveškoj. Ona primećuje da je uzgoj irvasa služio kao protivteža asimilaciji.
„Sami su se oduvek bavili raznim vrstama industrije, ne samo uzgojem irvasa. Na obali, Sami su imali tendenciju da kombinuju poljoprivredu i ribolov na isti način kao i Norvežani, dok je uzgoj irvasa bio češći u unutrašnjim regionima“, ona rekao.
Uzgoj irvasa je omogućio Samima egzistenciju koja je jedinstvena za njih i kojom su samostalno upravljali.
Uzgoj irvasa je stoga odigrao izuzetno važnu ulogu, posebno u oblastima južnih Samija. Pogrešno bi bilo reći da su imali planine za sebe, jer je regulisano uzgoj irvasa, izgrađene su kolibe i putevi, prisutne su motorne sanke i podignute su vetrenjače. Ali ostavljeni su sami da se bave svojim životom.
Što južnije u zemlji idete, Sami su sve više bili u manjini.
„Sami su se asimilirali u većoj meri na jugu nego na severu, a u primorskim oblastima Sami su nestali u većoj meri nego u planinama, gde su mogli da samostalno žive“, rekla je ona.
Na obali Trøndelaga, samski jezik i kultura su uglavnom nestali. Tragovi jezika se i danas mogu naći u mnogim nazivima mesta ili u anegdotama.
„Sami na obali Trøndelaga bili su mala i nevidljiva manjina, a oni koji se danas bave uzgojem irvasa u Fosenu bili su potpuno preplavljeni od strane društva u celini u slučaju energije vetra“, kaže Johansen.
Kakve će posledice biti po jezik ako južni Sami izgube svoje oblasti uzgoja irvasa?
„Mislim da će gubitak pašnjaka imati velike posledice, iako jezik danas ima više nogu nego samo uzgoj irvasa. Ne tako mnogo godina pre samo nekoliko javnih pozicija koristilo je južni Sami kao radni jezik. Danas postoji ima toliko pozicija da ih je nemoguće sve popuniti.Ali još uvek ima mnogo dece sa juga Samija koja ne dobijaju obrazovanje na koje imaju pravo, a vidimo da je jezik izgubljen u mnogim porodicama, “, kaže Johansen.
Johansen kaže da nedostatak resursa i dalje predstavlja problem.
„Populacija Južnih Samija je raštrkana, a Sami koji ne žive u Snasi ili Rorosu, gde postoje nastavnici južnih Samija, smatraju da moraju da prođu kroz dug proces da bi dobili adekvatnu nastavu jezika. Stvari izgledaju dobro na papiru, ali realnost je da nema dovoljno nastavnih sredstava i znanja“, rekla je ona.
Dva istraživača sada sa nestrpljenjem očekuju izveštaj Komisije za istinu i pomirenje, koji bi trebalo da bude objavljen do 1. juna 2023. Komisiju je osnovao norveški parlament 2018. godine da istraži nepravde počinjene protiv Samija, Kvena i šumskih Finaca kao rezultat politike norvežanizacije.
Dagfinn Høibraten, predsedavajući komisije, prošle jeseni je zatražio od Ministarstva za naftu i energetiku (OED) da objasni kako ministarstvo planira da zaštiti i vlasničke interese države i obaveze države u pogledu ljudskih prava u slučaju Fosen iu budućim sukobima oko zemljišta u vezi sa industrijskim razvojem u okrugu za uzgoj irvasa.
Høibraten je rekao za NRK ranije ove godine: „Na osnovu mnogih upita koje smo primili za komisiju, primetili smo da je mnogo ljudi zabrinuto da li mogu da računaju da će ova presuda Vrhovnog suda zaista imati posledice.
OED je najavio da će obezbediti rešenje za održavanje rada vetroelektrana, uz istovremeno očuvanje prava na uzgoj irvasa. Leif Arne Jama iz okruga za uzgoj irvasa Fosen rekao je za Norvešku radiodifuznu korporaciju (NRK) da Sami vide vreme koje ministarstvo uzima kao veliki teret i da se plaši da će oni biti poslednji Sami koji će moći da se bave uzgojem irvasa kao egzistencijom u Fosenu.
„Južnim Samima mora biti zagarantovana mogućnost da sačuvaju svoju kulturu i jezik“, kaže Nilsen.
„Očuvanje kulture i jezika zahteva aktivnu i živu kulturnu praksu. Moje zapažanje je da je uzgoj irvasa veoma važan za održavanje identiteta južnog Samija, uključujući i Same koji se sami ne bave uzgojem irvasa“, rekao je Nilssen.
Lingvista Johansen takođe naglašava važnost uzgoja irvasa za kulturu.
„Samski jezik ne može da opstane nezavisno od ostatka kulture i identiteta južnog Samija. Uzgoj irvasa je veoma centralno mesto kao obeležje kulture i identiteta. Za celu kulturu južnih Samija je ključno da napravi aranžmane tako da bavljenje irvasima stočarstvo će i ubuduće biti moguće“, kaže ona.
