Korisnici duvana u Kanadi izloženi su većem nivou cijanida od pušača u zemljama sa nižim prihodima, prema velikoj studiji o zdravlju stanovništva sa Univerziteta Mekmaster.
Naučnici su došli do otkrića dok su istraživali molekul tiocijanata — detoksifikovani metabolit koji telo izlučuje nakon udisanja cijanida. Izmeren je kao urinarni biomarker upotrebe duvana u studiji pušača i nepušača iz 14 zemalja različitog socioekonomskog statusa koji su sami prijavili.
„Očekivali smo da će nivoi tiocijanata u urinu biti slični u svim regionima i prvenstveno odražavati intenzitet pušenja. Međutim, primetili smo značajno povećanje tiocijanata kod pušača iz zemalja sa visokim dohotkom čak i nakon prilagođavanja razlikama u broju cigareta popušenih dnevno“, kaže Filip Bric-McKibbin, koautor studije i profesor hemije i hemijske biologije na McMasteru.
Bolesti povezane sa duvanom ostaju vodeći uzrok bolesti koje se mogu sprečiti i prerane smrti u Kanadi, doprinoseći približno 48.000 smrtnih slučajeva godišnje. Prema istraživačima, nalazi bi mogli biti uzrokovani vrstom cigareta koje se puše u zemljama sa visokim prihodima poput Kanade.
„Cigarete koje se obično konzumiraju u Kanadi su visokokonstruisani proizvodi sa nižim sadržajem katrana i nikotina kako bi implicirali da su manje štetne. Teški pušači sa zavisnošću od nikotina kompenzuju agresivnije pušenje češćim i dubljim udisajima koji mogu izazvati više štete, kao što je veća izloženost respiratornom i kardiotoksinu, cijanidu.“
Stopa pušenja u Kanadi je opala sa 26 procenata u 2001. na 13 procenata u 2020. Ali učešće u programima za odvikavanje od pušenja je opalo tokom pandemije COVID-19, što je dovelo do zabrinutosti zbog potencijalnog porasta stope pušenja, uključujući upotrebu kanabisa i mnoštvo vaping proizvoda popularnih među mladima.
Istraživači kažu da tiocijanat u urinu može poslužiti kao snažan biomarker štetnosti duvanskog dima koji će pomoći budućim istraživanjima globalne slike duvana, budući da većina pušača sada živi u zemljama u razvoju. Kako su se stope pušenja smanjile ovde u Kanadi, rizične grupe poput mladih i trudnica bile su sklone da umanjuju svoju upotrebu duvana kada su anketirane, što pouzdani biomarker čini vrednijim.
„Istorijski procenjivanje ponašanja duvana oslanjalo se na upitnike koji su skloni pristrasnosti, posebno kada se porede različite zemlje i lokalne kulture. Ideja je da se pronađu robusne metode koje mogu pouzdanije i objektivnije kvantifikovati nedavnu izloženost duvanskom dimu, što može bolje predvideti rizik od bolesti i dati prioritet intervencijama za prestanak pušenja“, kaže Bric-Mckibbin.
Studija je objavljena u najnovijem izdanju Nicotine and Tobacco Research.
