Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ažurirala je svoje smernice za politiku malarije kako bi preporučila upotrebu mreža tretiranih kombinacijom insekticida, što bi, kako kažu istraživači, moglo da promeni igru u globalnoj borbi protiv bolesti ako se efikasno upravlja.
Malarija je vodeći uzrok bolesti i smrti u mnogim najsiromašnijim zemljama sveta, a najviše su pogođena mala deca i trudnice. U 2021. godini, malarija je ubila 619.000 ljudi širom sveta — sa 96% tih smrti u Africi, prema procenama SZO.
Postoji rastuća otpornost anopheles komaraca koji prenose malariju na piretroid, insekticid koji se trenutno koristi u mrežama tretiranim insekticidima.
SZO sada preporučuje da regioni sa malarijom koji imaju otpornost na piretroide pređu na efikasnije piretroid-hlorfenapir mreže.
Preporuke prate višegodišnje istraživanje koje je sprovela Londonska škola za higijenu i tropsku medicinu (LSHTM) i partneri u pogledu efikasnosti piretroid-hlorfenapirnih mreža.
Korin Ngufor, vanredni profesor medicinske entomologije na odeljenju za kontrolu bolesti LSHTM-a, rekla je da je razvoj „velika prekretnica“ ka postizanju ciljeva eliminacije malarije, ali je upozorila da se rad na borbi protiv otpornosti mora nastaviti.
„Ovo je prvi put da SZO odobrava novi insekticid bez piretroida na mrežama protiv komaraca“, rekla je ona za SciDev.Net.
„Samo treba da učimo iz prošlosti i da obezbedimo da očuvamo efikasnost proizvoda i da nastavimo sa inovacijama.
Ona je izazvala agencije za nabavku kao što je Globalni fond za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije, da podrže zemlje da povećaju korišćenje mreža, koje se tretiraju kako su proizvedene.
„Postoji i potreba da se zemlje senzibilišu o poboljšanoj vrednosti javnog zdravlja koju mreže mogu da pruže, kako bi im vlade dale prioritet za područja sa visokim stepenom prenosa“, rekao je Ngufor.
Do sada je SZO preporučivala samo mreže tretirane piretroidom za kontrolu malarije u endemskim regionima, posebno u podsaharskoj Africi. Organsko jedinjenje ubija komarce ometajući njihov nervni sistem.
Međutim, otpornost na ovu hemikaliju je vremenom porasla, što je dovelo do porasta slučajeva malarije, prema SZO.
Mreže Interceptor G2 kompanije LSHTM, koje kombinuju piretroid sa hlorfenapirom, izazivaju grčeve mišića kod komaraca, sprečavajući ih da se kreću ili lete i smanjujući njihovu sposobnost širenja malarije.
Ispitivanja na preko 4.500 dece uzrasta od šest meseci do 14 godina iz 39.000 domaćinstava u Tanzaniji pokazala su da su mreže smanjile slučajeve malarije za skoro polovinu u poređenju sa mrežama koje su tretirane samo piretroidima. Rezultati su objavljeni u The Lancet u martu prošle godine.
Druga probna studija u Beninu, koja je uzorkovala skoro 54.000 domaćinstava, otkrila je da su mreže smanjile infekciju malarije kod dece uzrasta između šest meseci i deset godina za 46%.
Natacha Protopopoff, vanredni profesor entomologije na LSHTM, rekla je da je preporuka SZO zasnovana na dokazima iz dva ispitivanja u zajednici bila odličan ishod.
„Očekujemo da će hlorfenapir-piretroidne [mreže] delovati i smanjiti malariju kao što su to činile standardne piretroidne mreže pre nego što se pojavila otpornost na piretroide“, rekla je ona za SciDev.Net.
„Sa povećanjem možemo očekivati ogroman uticaj na opterećenje malarije, pod uslovom da se održi visoka pokrivenost i da se otpornost na hlorfenapir ne razvije prebrzo.
Ona je napomenula da su mehanizmi za povećanje piretroid-hlorfenapir mreža već uspostavljeni kroz inicijative kao što je novi projekat koji vodi Konzorcijum za inovativnu kontrolu vektora, a finansiraju UNITAID i Globalni fond, ili Inicijativa za neto tranziciju Globalnog fonda.
„Iako proizvodnja možda neće moći da zadovolji potražnju sada, dva brenda, uključujući i onaj koji je procenjen u našim ispitivanjima, dostupna su za povećanje i, uz ovu preporuku SZO, drugi proizvođači mogu takođe razviti piretroid-hlorfenapir mreže“, dodao je Protopopoff.
Peter Ofvare, direktor za globalnu zdravstvenu i ljudska prava organizacije HealthRight International u Keniji, rekao je da iako su preporučene nove mreže obećavajuće, još uvijek postoji potreba za kombinacijom različitih strategija kontrole malarije, kao što su rano otkrivanje i liječenje kako bi se pobijedila malarija, posebno među decom mlađom od pet godina u podsaharskoj Africi.
„Pokretanje mreže takođe mora biti dobro finansirano i vođeno kako bi se osigurala šira pokrivenost, a SZO i donatorske organizacije moraju preuzeti vođstvo“, rekao je on za SciDev.Net.
