Naučnici iz Northwestern Medicine identifikovali su novo jedinjenje koje bi moglo da pruži informacije o budućim strategijama lečenja HIV-a, prema istraživanju objavljenom u Science Advances.
Trenutni standardni tretman za osobe koje žive sa HIV-om su antiretrovirusni lekovi, koji potiskuju replikaciju i širenje virusa, ali ne leče HIV. To je zato što se virus može sakriti unutar imunih ćelija, čineći se neprimetnim za imunološki sistem tela i otpornim na antiretrovirusnu terapiju.
Novo identifikovano jedinjenje radi na podsticanju eksperimentalnog pristupa, nazvanog „šok i ubij“, tokom kojeg se latentni virus aktivira tako da može biti meta imunološkog sistema tela ili antiretrovirusnih lekova.
U studiji, istraživači su koristili kompjutersko modeliranje da identifikuju jedinjenje koje inhibira kompleks faktora 1 povezan sa polimerazom (PAF1C), za koji je utvrđeno da igra ulogu u potiskivanju ekspresije virusnih gena u prethodno objavljenoj studiji Northvestern Medicine.
Autori studije su otkrili da jedinjenje, koje su nazvali iPAF1C, pojačava aktivnost lekova za poništavanje latencije HIV-a u ćelijskoj kulturi.
Naučnici su takođe testirali efekte iPAF1C na imune ćelije uzete iz krvi četiri osobe koje žive sa HIV-om. Otkrili su da, iako samo jedinjenje može da aktivira transkripciju HIV-a, ono ima najveći efekat kada se daje zajedno sa drugim lekovima za poništavanje latencije.
Ovo jedinjenje je obećavajući novi pravac za lečenje HIV-a, rekao je Ali Shilatifard, dr., profesor Robert Francis Furchgott i predsedavajući za biohemiju i molekularnu genetiku, i viši autor studije.
„Sa ovim jedinjenjem, imamo nešto što može regulisati mesta za pauzu oslobađanja RNK polimeraze II u ovim ćelijama, tako da možemo biološki proučavati ulogu ovog oslobađanja pauze regulisanog PAF1 u različitim ćelijama“, rekao je Shilatifard, koji je takođe član Robert H. Lurie Sveobuhvatni centar za rak Univerziteta Northvestern i vođa Centra za epigenetiku i nuklearnu dinamiku raka. „Ovo je nešto što bi potencijalno moglo imati veliku kliničku primenu.“
Judd Hultkuist, dr, docent medicine na Odseku za infektivne bolesti i koautor studije, rekao je da je istraživanje rezultat timskog rada između odeljenja.
„Ova studija je odličan primer međuinstitucionalne saradnje“, rekao je Hultkvist. „Ali je izneo ideju o korišćenju malih molekula koje su on i postdok Shimaa istraživali u kontekstu raka u nekim od naših testova na HIV. Uz podršku Trećeg centra za istraživanje side, uspeli smo da formalizujemo ovu saradnju i ispitamo ove proteinskih kompleksa u kontekstu replikacije HIV-a, a rezultati su se pokazali veoma interesantnim“.
Otkriće takođe doprinosi razumevanju latencije HIV-a, rekao je Hultkvist.
„Činjenica da ovo jedinjenje može reaktivirati latentnu HIV infekciju je uzbudljiva jer nije bilo ovakvog jedinjenja koje je dospelo na kliniku, tako da bi moglo da predstavlja novu strategiju ka preokretu latencije“, rekao je Vilijam Cisneros, četvrti- godine dr.sc. student na Driskill postdiplomskom programu prirodnih nauka i koautor studije.
Buduća istraživanja će se fokusirati na prečišćavanje jedinjenja za testiranje na životinjskim modelima, rekli su autori studije.
„Radimo na daljem razvoju i identifikaciji više iPAF1C jedinjenja kako bismo dobili efikasnije male molekularne inhibitore oslobađanja pauze, sa ciljem da na kraju dobijemo jedinjenje za kliničku upotrebu“, rekao je dr Shimaa Soliman, postdoktorski istraživač. u laboratoriji Shilatifard i prvi autor studije. „Štaviše, testiramo potencijal iPAF1C u lečenju drugih bolesti u kojima PAF1 igra onkogenu ulogu, kao što je rak.“
