Broj leptira monarha koji zimuju u planinama centralnog Meksika opao je za 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a broj stabala izgubljenih na njihovim omiljenim zimovanjima se utrostručio, piše AP.
Mraz i „ekstremne temperature“ u Sjedinjenim Državama možda su odigrali ulogu u padu leptira tokom poslednje zimske sezone, rekao je Humberto Penja, direktor meksičkih rezervata prirode.
Monarhi istočno od Stenovitih planina u Sjedinjenim Državama i Kanadi zimuju u jelovim šumama zapadne države Mičoakan, zapadno od Meksiko Sitija. Ukupna površina koju su zauzeli prošle zime pala je na 5,4 hektara, sa 7 hektara godinu dana ranije.
Godišnji broj leptira ne izračunava pojedinačni broj leptira, već broj hektara koje pokrivaju kada se skupe na granama drveća.
Glorija Tavera, direktorka za zaštitu meksičke Komisije za nacionalna zaštićena područja, rekla je da je površina šumskog pokrivača pogodna za izgubljene leptire porasla na 145 hektara, sa 46,2 hektara prošle godine.
Nezakonita seča je velika pretnja borovim i jelovim šumama u kojima se leptiri skupljaju u grudve da bi se zagrejali. Međutim, stručnjaci su rekli da je ove godine više od polovine gubitka stabala uzrokovano uklanjanjem mrtvih ili bolesnih stabala pogođenih požarima, olujama ili štetočinama. Tavera je rekla da je nedostatak kiše gurnuo drveće u hidrični stres, čineći ga ranjivijim na bolesti, štetočine i požare.
Horhe Rikards, meksički direktor grupe za zaštitu prirode VVF-a, okrivio je klimatske promene,
„Letir monarh je pokazatelj ovih promena“, rekao je Rikards.
Kritičari kažu da je u prošlosti uklanjanje obolelog drveća korišćeno kao izgovor za seču zdravih stabala za drvo.
Tavera je rekla da nema dokaza da se to dogodilo ove godine, dodajući: „Mislim da niko ne laže.
Svake godine monarsi se vraćaju u Sjedinjene Države i Kanadu na godišnju migraciju koja je ugrožena gubitkom mlečne trave kojom se hrane severno od granice i krčenjem šuma u rezervatima leptira u Meksiku.
Zbog mnoštva faktora, broj monarha je opao poslednjih godina. Stručnjaci kažu da suša, loše vremenske prilike i gubitak staništa – posebno mlečne trave gde monarsi polažu svoja jaja – kao i upotreba pesticida i herbicida i klimatske promene predstavljaju pretnju migraciji vrsta.
Ilegalna seča takođe nastavlja da muči rezervate, a Penja je rekao da postoje planovi da se trupe Nacionalne garde stacioniraju u rezervatu kako bi se to sprečilo.
Ali otvorena, nelegalna seča drveća je zapravo opala za 3,4% ove godine, uglavnom zbog napora stanovnika da zaštite svoje šume, zbog čega su mnogi promenili stav.
Na primer, 23. januara, zajednica farmi Krešencio Morales — nekada oblast sa najvećom nelegalnom sečom — postavila je svoju prvu klasu obučenih i zvanično odobrenih čuvara šuma.
Šumarski čuvar sa 58 pripadnika „Čuvar zajednice“ Krešensija Moralesa počeo je da živi pre nekoliko godina kao grupa farmera naoružanih šarolikom kolekcijom oružja, pre nego što je državna vlada ponudila da ih obuči i opremi.
Borba zajednice počela je početkom 2000-ih, kada su se stanovnici borili da izbace trgovce drogom i ilegalne drvoseče i iskupe se u tom procesu.
„Daleke 1998. godine, stanovnici Krešensija Moralesa odlučili su da zapale kolonije leptira monarha, kako bi posekli zemlju“, priseća se Erasmo Alvarez Kastiljo, vođa komunalnih ili ejido, farmera u selu.
Stanovnici su brzo shvatili dve stvari: ilegalna seča je donela sa sobom upad narko kartela i okolne zajednice koje su zarađivale od turizma.
Dakle, oko 2000. godine, farmeri su počeli da pošumljavaju planinske padine. Ali ipak su morali da proteraju narko-bande. Bila je to duga i naporna borba koja je na kraju primorala farmere da se hvataju za oružje, nakon što su pozivi policiji za pomoć u odbrani zajednice ostali bez odgovora.
Stvari su se zahuktale kada se grad proglasio za autonomnu, samoupravnu opštinu.
Suočena sa naoružanim, buntovnim poljoprivrednicima, vlada je odlučila da pokuša da profesionalizuje snage zajednice i obuči ih da štite šume.
Sada, kada su se leptiri vratili, selo može sanjati da privuče turiste.
„Zemlja koju imamo na vrhu planine je veoma lepa. Bilo bi dobro za turističku lokaciju“, rekao je Alvarez Kastiljo. „Plan je da se naprave staze, postave kolibe — turistička lokacija bez uništavanja životne sredine.“
