Hodanje je složen zadatak koji se najčešće obavlja dok se obavljaju drugi zadaci poput razgovora, čitanja znakova ili donošenja odluka. Za većinu, posle 65. godine, takav „dvostruki zadatak“ pogoršava performanse hodanja i čak može izazvati nestabilnost. Intrigantno je da su starije osobe koje su više pogođene dvostrukim zadacima izložene većem riziku od negativnih zdravstvenih ishoda, uključujući padove i demenciju.
Nova istraživačka studija objavljena u The Lancet Healthi Longeviti objavila je da sposobnost obavljanja dvostrukih zadataka prilikom hodanja počinje da opada do 55. godine, do jedne decenije pre ‘starosti’ kako se tradicionalno definiše pragom od 65 godina. Štaviše, utvrđeno je da ovaj pad sposobnosti hodanja i govora u isto vreme nije uzrokovan promenama u fizičkoj funkciji, već promenama u kogniciji i osnovnim funkcijama mozga.
„Naši rezultati sugerišu da u srednjim godinama, loše performanse hodanja sa dva zadatka mogu biti pokazatelj ubrzanog starenja mozga ili na neki drugi način pre-simptomatskog neurodegenerativnog stanja“, rekao je primarni koautor dr Junhong Zhou, pomoćnik naučnika I, Hinda. i Institut za istraživanje starenja Artur Markus.
„Procenili smo veliki broj pojedinaca starosti između 40 i 64 godine koji su deo studije pod nazivom Barselonska inicijativa za zdravlje mozga (BBHI). Primetili smo da je sposobnost hodanja u normalnim, tihim uslovima ostala relativno stabilna tokom ovog uzrasta Međutim, čak i u ovoj relativno zdravoj kohorti, kada smo tražili od učesnika da hodaju i istovremeno izvode zadatak mentalne aritmetike, mogli smo da uočimo suptilne, ali važne promene u hodu počevši od sredine šeste decenije života. “
„To znači da jednostavan test hodanja sa dvostrukim zadacima, koji ispituje sposobnost mozga da obavlja dva zadatka u isto vreme, može otkriti rane promene u funkciji mozga povezane sa uzrastom koje mogu značiti povećan rizik od razvoja demencije u kasnijem životu, “ rekao je Džou.
Rad je proizašao iz jedinstvene saradnje između istraživača sa Instituta Hinda i Arthur Marcus na Hebrev SeniorLife u Bostonu i Guttmann Instituta u Barseloni, Španija, gde se sprovodi Barselona Brain Health Initiative (BBHI) zasnovana na populaciji. Glavni istraživač BBHI je prof. David Batres-Faz sa Univerziteta u Barseloni i dr Alvaro Pascual-Leone, medicinski direktor Centra za zdravlje pamćenja Deanna i Sidnei Volk i viši naučnik u Hindi i Arthur Marcus Institut za istraživanje starenja pri Hebrev SeniorLife, i koji služi kao naučni direktor BBHI.
„U poređenju sa tihim hodanjem, hodanje pod uslovima dvostrukog zadatka dodaje stres sistemu kontrole motora jer se dva zadatka (hodanje i mentalna aritmetika, na primer) moraju takmičiti za zajedničke resurse u mozgu. Ono što verujemo je da je sposobnost rukovanja ovaj stres i adekvatno održavanje performansi u oba zadatka je kritična funkcija mozga koja ima tendenciju da se smanji u starijoj dobi. Naša studija je važna jer je otkrila da se promene u ovoj vrsti otpornosti mozga dešavaju mnogo ranije nego što se ranije verovalo“, rekao je Džou.
„Sada imamo jasniju sliku promena vezanih za uzrast u kontroli hodanja i kako se to odnosi na kognitivno zdravlje i zdravlje mozga“, rekao je Džou. „Važno je ipak, iako smo primetili da se hodanje sa dvostrukim zadatkom smanjuje sa starenjem u celoj kohorti, nisu svi u studiji uklapali u ovaj opis.“
„Na primer, primetili smo da je deo učesnika starijih od 60 godina koji su radili test sa dvostrukim zadatkom, kao i učesnici od 50 godina ili čak mlađi. To znači da performanse hodanja sa dualnim zadacima ne opadaju nužno kako starimo, i da neki pojedinci izgledaju otporniji na efekte starenja. Nadamo se da će naša studija podstaći buduće pokušaje istraživanja da otkriju stil života i druge faktore koji se mogu promeniti koji podržavaju održavanje dvostrukih performansi zadataka u starosti, kao i intervencije koje ciljaju ove Faktori.“
996 ljudi je regrutovano za BBHI studiju između 5. maja 2018. i 7. jula 2020. godine, od kojih je 640 učesnika završilo procene hoda i kognitivnih sposobnosti tokom ovog vremena (prosečno 24 dana [SD 34] između prve i druge posete) i bili su uključeni u analizu (342 muškarca i 298 žena). Uočene su nelinearne asocijacije između uzrasta i obavljanja dualnog zadatka.
Počevši od 54 godine, DTC do vremena koraka (β=0·27 [95% CI 0·11 do 0·36]; p<0·0001) i varijabilnost vremena koraka (0·24 [0·08 do 0· 32]; p=0·0006) povećava se sa starenjem. Kod osoba starijih od 54 godine, smanjena globalna kognitivna funkcija bila je u korelaciji sa povećanim DTC do vremena koraka (β=–0·27 [–0·38 do –0·11]; p=0·0006) i povećanim DTC do vremena koraka varijabilnost (β=–0·19 [–0·28 do –0·08]; p=0·0002).
