Senat je u četvrtak preduzeo prvi korak ka ukidanju dve mere koje daju neograničeno odobrenje za vojnu akciju u Iraku, potičući da se ta vlast okonča dok Sjedinjene Države obeležavaju 20. godišnjicu rata u Iraku, piše Asošijeted pres.
Senatori su glasali sa 68 prema 27 da se krene naprijed na zakonu koji bi ukinuo meru iz 2002. koja je dala zeleno svjetlo na invaziju na Irak iz marta 2003., kao i mjeru iz 1991. kojom je sankcionisan Zalivski rat predvođen Sjedinjenim Državama radi proterivanja snaga iračkog lidera Sadama Huseina iz Kuvajta. Devetnaest republikanaca pridružilo se demokratama u podršci ukidanju.
Dvostranački napor dolazi u trenutku kada poslanici obe stranke sve više traže da povrate ovlašćenja Kongresa u vezi sa američkim vojnim udarima i raspoređivanjem, tvrdeći da ratna ovlašćenja više nisu neophodna i da su podložna zloupotrebi ako se ostave u knjigama. Predsednik Džo Bajden je podržao inicijativu, a Bela kuća je u četvrtak izdala saopštenje u znak podrške.
„Ukidanje ovih ovlašćenja ne bi imalo uticaja na trenutne vojne operacije SAD i podržalo bi posvećenost ove administracije snažnom i sveobuhvatnom odnosu sa našim iračkim partnerima“, saopštila je Bela kuća.
Senzori Tim Kejn, D-Va., i Tod Jang, R-Ind., rekli su da veruju da 68 glasova podrške šalje snažnu poruku Amerikancima koji veruju da njihov glas treba da se čuje o pitanjima rata i mira. Kejn i Jang su predvodili inicijativu za ukidanje i radili su nekoliko godina na tom pitanju.
„Vreme je da se Kongres čuje o ovim pitanjima i verujem da će ovo uspostaviti veoma važan presedan za napredovanje“, rekao je Jang.
Nejasno je da li će lideri u Domu koji kontrolišu republikanci izneti predlog zakona na glasanje, čak i ako prođe Senat. Četrdeset devet republikanaca u Predstavničkom domu podržalo je zakon kada su tada većinski demokrate glasale pre dve godine, ali se sadašnji predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti, R-Kalifornija, usprotivio.
Republikanci u Senatu takođe su podeljeni po pitanju zakona. Dok je 19 senatora GOP glasalo za to, protivnici tvrde da bi ukidanje moglo da projektuje slabost na neprijatelje SAD. Oni su istakli da je administracija predsednika Donalda Trampa citirala rezoluciju o ratu u Iraku iz 2002. godine kao deo svog pravnog opravdanja za napad američke bespilotne letelice 2020. u kojem je ubijen iranski general Kasim Sulejmani.
Glasovi u oktobru 2002. kojima se predsedniku Džordžu V. Bušu daju široka ovlašćenja za invaziju — koja je usledila samo mesec dana pre srednjih izbora te godine — postali su odlučujući trenutak za mnoge članove Kongresa dok je zemlja raspravljala o tome da li je vojni udar opravdan. SAD su tada već bile u ratu u Avganistanu, zemlji koja je bila domaćin zaverenicima Al Kaide odgovornim za napade 11. septembra 2001, u čemu Irak nije igrao nikakvu ulogu.
Senator iz Ilinoisa Dik Durbin, demokrata koji je u to vreme bio u Senatu i glasao protiv rezolucije, rekao je na govornici pre glasanja u četvrtak da „na to gledam unazad, kao što sam siguran da drugi čine, kao jedan od važni glasovi koje sam ikada dao.”
„Ukidanje ovog odobrenja upotrebe vojne sile ne znači da su Sjedinjene Države postale pacifistička nacija“, rekao je Durbin. „To znači da će Sjedinjene Države biti ustavna nacija i da će se poštovati premisa naših očeva osnivača.
Bušova administracija je prikupila podršku među članovima Kongresa i Amerikancima za invaziju na Irak promovišući lažne obaveštajne tvrdnje o Sadamovom oružju za masovno uništenje.
Nakon početne invazije u martu 2003. godine, američke kopnene snage su brzo otkrile da su optužbe o programima nuklearnog ili hemijskog oružja neosnovane. Ali američko svrgavanje iračkih snaga bezbednosti izazvalo je brutalnu sektašku borbu i nasilne kampanje islamskih ekstremističkih grupa u Iraku. Bombaški napadi automobila, atentati, mučenje i otmice godinama su postali deo svakodnevnog života u Iraku.
U ratu je ubijeno skoro 5.000 američkih vojnika. Smrt u Iraku se procenjuje na stotine hiljada.
Lider većine u Senatu Čak Šumer, D-Njumer, rekao je nekoliko sati pre glasanja da mu je drago što je ukidanje dvostranački napor nakon što je sukob u Iraku bio uzrok „tolike gorčine“ u prošlosti.
„Amerikanci su umorni od beskrajnih ratova na Bliskom istoku“, rekao je Šumer.
Senat će razmatrati zakon sledeće nedelje, uz moguće izmene i dopune sa obe strane.
Jedan od amandmana koji bi se mogao razmotriti bi ukinuo posebno odobrenje vojne sile doneto neposredno nakon napada 2001. godine. On je Bušu dao široka ovlašćenja za invaziju na Avganistan i borbu protiv terorizma, ali nije imenovao jednu zemlju, već je široko odobravao silu „protiv onih nacija, organizacija ili osoba“ koje su planirale ili pomagale napade na SAD.
Ali u Senatu i Kongresu uopšte postoji manja podrška za ukidanje šireg ovlašćenja. Bajden i neki zakonodavci podržali su zamenu ili reviziju tog ovlašćenja u budućnosti, ali „ne sada“, rekao je Kejn, jer ga vojska još uvek koristi.
U svojoj izjavi o politici, Bela kuća se činilo da se poziva na vlast iz 2001. godine, rekavši da Bajden „ostaje posvećen radu sa Kongresom kako bi osigurao da zastarela ovlašćenja za upotrebu vojne sile budu zamenjena uskim i specifičnim okvirom koji je prikladniji za zaštitu Amerikanci od savremenih terorističkih pretnji“.
