Međunarodni krivični sud planira da traži hapšenje ruskih zvaničnika zbog nasilnog deportovanja dece iz Ukrajine i napada na civilnu infrastrukturu, rekao je izvor u ponedeljak, u prvim međunarodnim slučajevima ratnih zločina proizašle iz invazije Moskve.
Izvor je rekao da bi nalozi za hapšenje mogli uključivati zločin genocida i da se očekuje da će stići u „kratkoročnom roku“ ako ih odobri pretpretresni sudija u sudu u Hagu.
Rusija bi sigurno odbacila sve naloge za hapšenje bilo kog od svojih zvaničnika. Ali međunarodno krivično gonjenje za ratne zločine moglo bi produbiti diplomatsku izolaciju Moskve i otežati optuženima da putuju u inostranstvo zbog straha od hapšenja.
Rusija poriče da je namerno gađala civilnu infrastrukturu u Ukrajini, rekavši da svi njeni napadi imaju za cilj da smanje sposobnost Kijeva da se bori. Ona nije sakrila program u okviru kojeg je dovela hiljade ukrajinske dece u Rusiju, već ga predstavlja kao humanitarnu kampanju za zaštitu siročadi i dece napuštene u zoni sukoba.
Kijev kaže da se hiljade deportovane ukrajinske dece usvajaju u ruske porodice, smeštaju u ruske kampove i sirotišta, dobijaju ruske pasoše i vaspitavaju se tako da odbacuju ukrajinsku nacionalnost i smatraju se Rusima.
Konvencija UN-a o genocidu definiše „prisilno premještanje djece iz grupe u drugu grupu“ kao jedno od pet djela koja se mogu krivično goniti kao genocid. Upitan da li optužbe MKS-a protiv ruskih zvaničnika mogu uključivati genocid, izvor je rekao: „Tako izgleda“.
Kijev je sproveo nekoliko procesuiranja ruskih vojnika za ratne zločine zbog pojedinačnih incidenata kao što su ubistva ili silovanja na okupiranoj teritoriji. Optužbe o kojima su raspravljali tužioci MKS-a mogle bi da budu veće, ciljajući na zvaničnike odgovorne za politiku, a ne samo na počinioce dela na terenu.
Vesti o potencijalnim međunarodnim optužbama stigle su u trenutku kada se Moskva pojavila na pragu jednog dugo traženog diplomatskog iskora: nekoliko izvora je Reutersu reklo da bi kineski predsednik Si Đinping mogao da poseti Rusiju već sledeće nedelje, što je ranije nego što se očekivalo odgovor na dugotrajno… stalni poziv.
Predsednik Vladimir Putin je takvu posetu reklamirao kao pokazivanje podrške, ali bi ona mogla biti zasjenjena planovima da Si prvi put od invazije razgovara putem video veze sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Vall Street Journal je objavio planove za razgovore Zelenskog i Sija, a Rojters nije mogao odmah da ih potvrdi.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova nije odmah odgovorilo na zahteve za komentar. Kremlj je rekao da još nema šta da objavi. Kancelarija predsednika Ukrajine nije odmah odgovorila.
„Po pravilu, najave zvaničnih inostranih poseta koordiniraju se sinhrono uz obostrani dogovor strana“, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov. „Kada bude takve spremnosti, javićemo vam.
Poseta Sija Rusiji bila bi veliki događaj za Putina, koji opisuje rat u Ukrajini kao sukob sa kombinovanom moći Zapada. Rusija se oslanja na Kinu da kupuje naftu i gas koje više ne može da prodaje u Evropi.
Ali video sastanak sa Zelenskim mogao bi da bude još veći udar za Ukrajince, koji žele da Peking ostane neutralan, a ne da čvrstu podršku Moskvi. Zelenski je pozvao Sija da razgovara sa njim.
Kina je odbila da pripiše krivicu za rat dok se protivila zapadnim sankcijama Rusiji. Ona je u februaru predstavila predlog mirovnog plana, naišao je na skepticizam na Zapadu, ali je pohvaljen u Moskvi i oprezno pozdravljen od strane Zelenskog.
Sjedinjene Države su od prošlog meseca više puta ponavljale da veruju da Kina razmatra naoružavanje Rusije, što Peking negira. Zelenski je rekao da bi to dovelo do Trećeg svetskog rata, ali i da veruje da je Peking svestan takvih rizika, nagoveštavajući da sumnja da je to verovatno.
Kina i Rusija sklopile su partnerstvo „bez ograničenja“ u februaru 2022., nedeljama pre nego što je Rusija napala Ukrajinu, a dve strane su ponovo potvrdile snagu svojih veza u javnosti. Najviši kineski diplomata posetio je Moskvu u februaru tokom nedelje prve godišnjice rata, kada je predsednik SAD Džo Bajden otputovao u Kijev.
Na terenu, obe strane su opisale nemilosrdne borbe u Bahmutu, malom razrušenom gradu na istoku Ukrajine koji je postao glavni fokus ruske zimske kampanje u kojoj su učestvovale stotine hiljada sveže regrutovanih rezervista i plaćenika.
Kijev je prošle nedelje saopštio da je odlučio da brani Bahmuta umesto da se povuče. Ruske snage predvođene privatnom vojskom Vagnera zauzele su istočni deo grada, ali do sada nisu uspele da ga opkole.
„Svi neprijateljski pokušaji da zauzmu grad odbijaju se artiljerijom, tenkovima i drugom vatrenom snagom“, rekao je ukrajinski general-pukovnik Oleksandr Sirski, komandant kopnenih snaga koji je obećao da se neće povući, a prenosi ukrajinski Medijski vojni centar.
Osnivač Vagnera Jevgenij Prigožin rekao je u nedelju da je situacija „teška, veoma teška“.
„Što smo bliže centru grada, to su borbe teže… Ukrajinci ubacuju beskrajne rezerve. Ali mi napredujemo i napredovaćemo“, rekao je Prigožin.
Višemesečna borba za Bahmut postala je najkrvavija pešadijska bitka u Evropi od Drugog svetskog rata, koju su obe strane opisale kao mlin za meso.
Moskva kaže da bi to bio veliki uspeh, otvarajući put za zauzimanje ostatka okolnog regiona Donjecka, što je centralni ratni cilj.
Kijev kaže da je odlučio da se ne povuče jer nanosi ogromne gubitke ruskim jurišnim snagama, što će olakšati kontranapad kasnije ove godine.
Ali neki zapadni vojni analitičari postavljaju pitanje da li je Bahmut najbolje bojno polje za borbu protiv Rusa, zbog velikih žrtava na ukrajinskoj strani.
„Odnos osipanja u Bahmutu je gori nego drugde“, napisao je na Tviteru Rob Li, američki stručnjak za odbranu koji je posetio Bahmut ovog meseca.
