Poznato je da estrogen igra važnu ulogu u zaštiti ženskih srca, ali kada su žene u postmenopauzi i nivoi estrogena padnu, one su pod povećanim rizikom od brojnih bolesti i stanja, uključujući bolesti srca, gojaznost i dijabetes.
Objavljeno u Nature Cardiovascular Research, studija je otkrila da smanjeni ERα u ćelijama odgovornim za kontrakciju srca (kardiomiociti) dovodi do umerene srčane disfunkcije i povećane stope gojaznosti kod ženki miševa, ali ne i kod mužjaka miševa.
Profesorka Julie McMullen sa Instituta za srce i dijabetes Baker rekla je da je tim identifikovao receptor polnih hormona u srcu koji može regulisati adipoznost (gojaznost) kod žena.
„Već neko vreme smo bili zainteresovani da pokušamo da razumemo ulogu ovog receptora estrogena u srcu, da vidimo kako on pruža zaštitu srcu“, rekao je profesor Mekmulen.
„Kada smo blokirali ovaj estrogenski receptor, očekivali smo da ćemo videti promene i oštećenja u velikoj meri na srcu. Ali umesto da vidimo dramatičan fenotip srca, ono što smo videli je bio fenotip adipoznosti. Dakle, primetili smo da su ženke miševa teže i imaju više masne mase, što uopšte nismo očekivali.“
Geni koji su važni za kontraktilnost srca i metaboličku funkciju srca takođe su bili niži u ženskom srcu kada je ERα smanjen, objašnjavajući zašto srca žena nisu takođe pumpala.
Vanredni profesor David Greening, stručnjak za biologiju ekstracelularnih vezikula na Univerzitetu La Trobe, rekao je da čestice, nazvane ekstracelularne vezikule, koje su oslobođene iz ženskih srca sa smanjenim ERα takođe sadrže proteine koji su se razlikovali i od kontrolne grupe i od muških srca.
„Otkrili smo da smanjenje ERα u ćelijama srčanog mišića (kardiomiocitima) ženki miševa dovodi do transkripcione, lipidomske i metaboličke disregulacije u srcu, zajedno sa metaboličkom disregulacijom u skeletnim mišićima i masnom tkivu“, rekao je vanredni profesor Greening.
„Dalje, ekstracelularne vezikule koje se oslobađaju iz srčanih ćelija sa smanjenim ERα imale su sposobnost da reprogramiraju ćelije skeletnih mišića u ćelijskoj kulturi.
„Ove promene na tkivima, proteom ekstracelularnih vezikula i reprogramirane ćelije skeletnih mišića promenile su molekularni pejzaž i funkciju ćelija. Dakle, umesto da se energija troši, energija se umesto toga skladišti, što objašnjava povećanu masnoću kod ženki miševa u odsustvu Erα, “, rekao je vanredni profesor Greening.
Ovaj važan rad ima implikacije za prevenciju i lečenje srčanih i metaboličkih bolesti kod žena u postmenopauzi, ali i kardiotoksičnost kod žena u premenopauzi koje primaju terapije koje mogu inhibirati ili smanjiti ERα u srcu.
„Žene koje imaju lekove koji mogu da stupe u interakciju sa ovim specifičnim receptorom ili ga inhibiraju, uključujući neke hemoterapije, često postaju gojazne“, rekao je profesor McMullen.
„Sada bolje razumemo ERα, imamo veće šanse da identifikujemo terapije kako bismo sprečili pojavu gojaznosti.“
Vanredni profesor Grining je rekao da je ova studija pokazala da su „ekstracelularne vezikule — nanovezikule sa svojim upakovanim molekularnim teretom — sistemski regulatori signalizacije koji mogu da putuju i utiču na druge organe u telu, uključujući masno tkivo i skeletne mišiće.
„Ekstracelularni vezikuli na taj način pružaju novu paradigmu u unakrsnom preslušavanju između ćelija, tkiva i organa u zdravlju i bolesti“, rekao je vanredni profesor Greening.
