Šef ruske plaćeničke grupe Vagner rekao je u sredu da su njegovi borci zauzeli ceo istočni deo Bahmuta, a generalni sekretar NATO-a rekao je da bi ostatak ukrajinskog grada mogao da padne pred invazijskom vojskom u sledećem Nekoliko dana.
Ali kao jedna od najkrvavijih bitaka na celogodišnjem ratnom terenu usred ruševina, ukrajinski branioci – koji su se prošle nedelje činilo da se spremaju za taktičko povlačenje iz Bahmuta – ostali su prkosni.
Ukrajinski vojni i politički lideri sada govore o zadržavanju položaja i nanošenju što više žrtava Rusima kako bi se smanjila njihova borbena sposobnost.
Generalštab ukrajinskih oružanih snaga je u svom izveštaju od srede ujutro naveo: „Neprijatelj, uprkos značajnim gubicima, nastavlja da juriša na grad Bahmut.
Šef Vagnera Jevgenij Prigožin rekao je da su njegovi borci, koji su predvodili napad na Bahmut, sada zauzeli istok grada. Ako je tačno, to bi značilo da ruske snage sada kontrolišu skoro polovinu grada u svom skupom pokušaju da obezbede svoju prvu veliku pobedu u nekoliko meseci.
„Sve istočno od reke Bahmutke je potpuno pod kontrolom Vagnera“, rekao je Prigožin u Telegramu.
Reka deli Bahmut, koji se nalazi na ivici ukrajinske Donjecke provincije koja je već u velikoj meri pod ruskom okupacijom. Centar grada je na zapadnoj strani reke.
Prigožin je ranije objavljivao preuranjene tvrdnje o uspehu, a Rojters nije mogao da proveri situaciju na terenu.
Govoreći pred sastanak ministara odbrane Evropske unije u Stokholmu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da Rusija ubacuje još vojnika u bitku.
„Oni su pretrpeli velike gubitke, ali u isto vreme ne možemo isključiti da bi Bahmut na kraju mogao pasti u narednim danima“, rekao je Stoltenberg.
To ne bi nužno bila prekretnica u ratu, dodao je, ali je pokazalo da „ne treba da potcenjujemo Rusiju“.
U utorak u blizini Bahmuta, glavni lekar ukrajinske Nacionalne garde, koji je dao svoje ime kao Artem, rekao je Rojtersu da su svi putevi iz grada bili pod stalnim teškim granatiranjem.
„Gradjena su kola hitne pomoći i druga vozila i iz tog razloga je veoma teško evakuisati ljude. Veliki su gubici, a posebno među medicinarima“, rekao je on.
Rusija, koja kaže da je anektirala skoro 20 odsto teritorije Ukrajine, kaže da bi zauzimanje Bahmuta bio korak ka zauzimanja celog istočnog industrijskog regiona Donbasa.
Zapadni analitičari kažu da Bahmut nema malu stratešku vrednost, iako bi njegovo hvatanje bilo podsticaj ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i njegovoj vojsci nakon niza neuspeha u, kako oni nazivaju, „specijalnoj vojnoj operaciji“.
Kijev kaže da bi gubici koje je tamo pretrpela Rusija mogli da odrede tok rata, a očekuje se da će Ukrajina pokrenuti kontraofanzivu kada se vreme popravi i kada dobije više zapadne vojne pomoći, uključujući teške borbene tenkove.
Meseci ratovanja na istoku bili su među najsmrtonosnijim i najrazornijim otkako je Rusija izvršila invaziju u februaru 2022. godine, dodajući Bahmutovo ime na listu razorenih gradova kao što su Mariupolj, Sijerodonjeck i Lisičansk.
Ukrajinski vojni dron pokazao je razmere razaranja u Bahmutu, snimivši stambene blokove u plamenu i dimu koji izbija iz stambenih naselja.
Irina Vereščuk, zamenica ukrajinskog premijera, rekla je da je u Bahmutu ostalo manje od 4.000 civila – uključujući 38 dece – od predratne populacije od oko 70.000.
„Situacija u gradu je teška. Neprijatelj aktivno juriša na naše položaje. Međutim, oni nemaju uspeha i trpe kolosalne gubitke“, rekao je ukrajinski graničar u video snimku koji je objavila Državna granična služba.
Američka direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns, glavna obaveštajna savetnica predsednika Džoa Bajdena, opisala je borbe u Ukrajini kao „brusni, iscrpljujući rat“.
Govoreći dok je Komitet Senata za obaveštajne poslove počeo svoje godišnje saslušanje o pretnjama po bezbednost SAD, Hejns je rekao da američke obaveštajne službe nisu predvidele da će se ruska vojska dovoljno oporaviti ove godine da bi ostvarila velike teritorijalne dobiti.
Rusija svoju invaziju na Ukrajinu predstavlja kao odgovor na pretnje njenoj bezbednosti zbog veza njenih suseda sa Zapadom.
Ministri odbrane EU na sastanku u Stokholmu složili su se da ubrzaju isporuku artiljerijskih metaka i kupe više granata za pomoć Ukrajini.
Prema planu koji je izradio visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel — čiji detalji tek treba da budu razrađeni — države EU bi dobile finansijske podsticaje u vrednosti od milijardu evra da pošalju više svojih artiljerijskih metaka u Kijev, dok bi još milijardu evra finansirala bi zajedničku nabavku novih granata.
Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov, koji je prisustvovao pregovorima u Stokholmu, rekao je da je Kijevu potrebno 90.000-100.000 artiljerijskih metaka mesečno. Ukrajinska vojska trenutno sagoreva granate brže nego što ih njeni saveznici mogu proizvesti.
U odvojenom diplomatskom razvoju, ukrajinski predsednik i generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je na produženje sporazuma sa Moskvom koji je Ukrajini omogućio izvoz žitarica preko crnomorskih luka.
Predsednik Volodimir Zelenski rekao je posle razgovora sa Guterešom u Kijevu da je Inicijativa za crnomorsko žito „kritično neophodna“ svetu, a šef UN je istakao njen značaj za globalnu bezbednost hrane i cene hrane.
Visoki trgovinski zvaničnik UN Rebeka Grinspan sastaće se sledeće nedelje u Ženevi sa visokim ruskim zvaničnicima kako bi razgovarali o produženju sporazuma, rekao je portparol UN.