Predsednik Džo Bajden predložio je u utorak nove poreze na bogate kako bi pomogao finansiranje Medicare-a, rekavši da će plan pomoći da se solventnost programa osiguranja produži za 25 godina i obezbedi stepen stabilnosti srednje klase milionima starijih odraslih.
U svom planu, Bajden otvoreno izjavljuje da bi bogataši trebalo da podnesu veće poresko opterećenje. Njegov budžet bi povukao direktnu liniju između tih novih poreza i popularnog programa zdravstvenog osiguranja za ljude starije od 65 godina, u suštini tražeći od onih koji su najbolje prošli u ekonomiji da subvencionišu ostatak stanovništva.
Bajden želi da poveća poresku stopu Medicare sa 3,8% na 5% na prihode koji prelaze 400.000 dolara godišnje, uključujući plate i kapitalnu dobit. Bela kuća uz predlog nije dala konkretne procene uštede troškova, ali bi taj potez verovatno povećao poreske prihode za više od 117 milijardi dolara tokom 10 godina, prema prethodnim procenama Centra za poresku politiku iz februara.
„Ovo skromno povećanje doprinosa za Medicare od onih sa najvećim prihodima pomoći će da program Medicare ostane jak u narednim decenijama“, napisao je Bajden u eseju u utorak u The Nev Iork Timesu. On je nazvao Medicare „čvrstom garancijom na koju su Amerikanci računali da će biti tu za njih kada odu u penziju“.
Više od 65 miliona ljudi oslanja se na program koji svake godine košta poreske obveznike oko 900 milijardi dolara. Očekuje se da će broj upisanih u Medicare nastaviti da raste kako stanovništvo SAD stari. Ali finansiranje programa predstavlja problem jer savezni zvaničnici upozoravaju da bi, bez smanjenja ili povećanja poreza, fond Medicare mogao da plati samo 90% naknada do 2028.
Bajdenove promene u Medicare-u su deo potpunijeg predloga budžeta koji planira da objavi u četvrtak u Filadelfiji. Pronalaženje predloga u Kongresu će verovatno biti teško, pošto republikanci imaju kontrolu nad Domom, a demokrate imaju tek neznatnu većinu u Senatu.
Predlog je direktan izazov za poslanike GOP-a, koji tvrde da ekonomski rast potiče od smanjenja poreza poput onih koje je uveo bivši predsednik Donald Tramp 2017. Ti rezovi su nesrazmerno favorizovali bogatija domaćinstva i kompanije. Oni su doprineli većim budžetskim deficitima, kada rast nije uspeo da procveta kao što je Tramp obećao, a ekonomija je potom iskočila iz koloseka 2020. zbog pandemije koronavirusa.
Sukobni pogledi na svet o tome kako će porezi uticati na ekonomiju deo su šireg obračuna. Bajden i Kongres treba da postignu dogovor o podizanju vladinog ovlašćenja za zaduživanje u nekom trenutku ovog leta, inače bi vlada mogla da izvrši bankrot i gurne SAD u iscrpljujuću recesiju.
Uoči očekivane svađe oko budžeta i sezone kampanje 2024., demokrate su pojačale razgovore oko Medicare-a, obećavajući da će odbiti sve pokušaje republikanaca da prekinu program, iako je do sada GOP obećala da će izbjeći bilo kakva smanjenja. Ipak, republikanski poslanici nisu postigli konsenzus o tome kako ispuniti svoje obećanje da će vladu postaviti na put ka balansiranju saveznog budžeta u narednih 10 godina.
Prošle godine, članovi Republičkog studijskog komiteta Predstavničkog doma predložili su podizanje starosne granice za Medicare na 67 godina, što bi odgovaralo socijalnom osiguranju. Ali ta ideja nije napredovala u podeljenom Kongresu.
Republikanci su negirali da planiraju da prekinu program. Predlog senatora Rika Skota, R-Fla, koji bi zahtevao od Kongresa da preispita sve savezne zakone svakih pet godina, uključujući Medicare, nije dobio veliku pažnju.
Podizanje poreza Amerikancima koji zarađuju više od 250.000 dolara za plaćanje Medicare ima široku podršku među starijim Amerikancima, prema anketama koje je poslednjih godina sprovela nestranačka Liga starijih građana. Međutim, podizanje starosne granice za Medicare je veoma nepopularno, rekla je Meri Džonson, analitičar politike ove organizacije.
„Vrlo je jasno, oni su se veoma protivili podizanju podobnosti“, rekao je Džonson o nedavnim anketama.
Političari koji pokušaju na taj način mogli bi „izgubiti pristalice i to može da se obori. Možete izgubiti i svoju kancelariju“, upozorio je Džonson. „Veoma visok procenat starijih glasa na izborima.
Bajdenov plan takođe ima za cilj da zatvori ono što Bela kuća opisuje kao rupe koje omogućavaju ljudima da izbegnu Medicare poreze na neke prihode. Pored poreza, Bajden želi da proširi sposobnost Medicare-a da pregovara o troškovima lekova, što je počelo sa Zakonom o smanjenju inflacije. On je prošle godine potpisao sveobuhvatni zakon.
Bela kuća je saopštila da će svojim budžetskim planom proširiti odredbe Zakona o smanjenju inflacije o farmaceutskim lekovima. Više lekova bi bilo predmet pregovora o cenama, drugi lekovi bi se ranije uvodili u pregovarački proces i proširio obim rabata.
Uzeti zajedno, Bajdenovi novi predlozi bi pomogli u stvaranju ključnog povereničkog fonda koji plaća Medicare, koji pruža zdravstvenu zaštitu starijim odraslim osobama. Prema Beloj kući, izmene bi fond održale solventnim do 2050-ih, oko 25 godina duže nego što se trenutno očekuje.
Promene bi se takođe izvršile u Medicare beneficijama. Bajden želi da ograniči podelu troškova za neke generičke lekove na samo 2 dolara. Ideja bi smanjila troškove iz džepa za lečenje hipertenzije, visokog holesterola i drugih bolesti.
Pored toga, budžet bi okončao podjelu troškova za do tri posjete mentalnog zdravlja ili zdravlja ponašanja godišnje.