Emisije gasova staklene bašte iz načina na koji ljudi konzumiraju hranu mogle bi da dodaju skoro 1 stepen zagrevanja Zemljinoj klimi do 2100. godine, prema novoj studiji.
Nastavljanje današnjih obrazaca ishrane će gurnuti planetu preko granice zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa koja se traži prema Pariskom klimatskom sporazumu kako bi se izbegli najgori efekti klimatskih promena, prema studiji objavljenoj u ponedeljak u časopisu Nature Climate Change, i približiće se granici sporazuma od 2 stepena Celzijusa.
Studija modeliranja je otkrila da većina emisija gasova staklene bašte dolazi iz tri glavna izvora: meso životinja poput krava, ovaca i koza; Mlekara; i pirinač. Ova tri izvora čine najmanje 19% doprinosa hrane zagrevanju planete, prema studiji, pri čemu meso doprinosi najviše, sa 33%.
Svi emituju velike količine metana, snažnog gasa staklene bašte sa više od 80 puta većom snagom zagrevanja od ugljen-dioksida, na način na koji se trenutno uzgajaju. Istraživači su izračunali da će metan činiti 75% udela hrane u zagrevanju do 2030. godine, dok će ugljen-dioksid i azot-oksid činiti većinu ostatka.
„Mislim da je najveći zaključak koji bih želeo (kreatori politike) da imaju činjenica da emisije metana zaista dominiraju budućim zagrevanjem povezanim sa prehrambenim sektorom“, rekla je Ketrin C. Ivanovič, naučnik za klimu na Univerzitetu Kolumbija i vođa studije autor.
Ivanović i kolege sa Univerziteta Floride i Fonda za zaštitu životne sredine izračunali su tri glavna gasa koje proizvodi svaka vrsta hrane tokom svog životnog veka na osnovu trenutnih obrazaca potrošnje. Zatim su skalirali godišnje emisije tokom vremena po gasu na osnovu pet različitih projekcija stanovništva.
Zatim su koristili klimatski model koji često koristi panel Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama da bi modelirali efekte tih emisija na promenu temperature vazduha na površini.
Klimatski naučnik sa Univerziteta Stanford, Kris Fild, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da je koristio dobro uspostavljene metode i skupove podataka „da bi proizveo novi, otrežnjujući zaključak“.
„Studija naglašava da je hrana apsolutno kritična za postizanje naših klimatskih ciljeva Pariskog sporazuma – neuspeh u razmatranju hrane je neuspeh u ispunjavanju naših klimatskih ciljeva na globalnom nivou“, rekla je Meredit Najls, naučnica za sisteme hrane na Univerzitetu u Vermontu koja nije bila uključena u studija.
Studija je ponudila neke načine za promjenu globalne proizvodnje i potrošnje hrane koji bi mogli ograničiti zagrijavanje.
Mnoge od ovih promena se već traže ili usvajaju. Američki predsednik Džo Bajden je u obraćanju Kongresu u aprilu 2021. rekao o klimatskim prednostima sadnje pokrovnih useva koji mogu da izvuku ugljenik iz atmosfere. Brojne nedavne studije i izveštaji preporučuju jesti manje mesa kako bi se smanjilo stvaranje gasova staklene bašte kod životinja koje se uzgajaju za konzumaciju. A Kalifornija je 2021. godine započela obavezni program reciklaže otpada od hrane kako bi smanjila emisije nastale raspadanjem hrane.
Ali smanjenje metana može biti najvažniji cilj od svih. Iako je metan daleko snažniji od ugljenika, on je i mnogo kraćeg veka – što znači da smanjenje emisije metana može imati brzu korist, Ivanovič Siad.
„Dakle, to će nam pomoći da ostanemo pod opasnom metom zagrevanja“, rekla je, „kao i da će nam dati malo vremena da u međuvremenu izgradimo otpornost i adaptaciju na klimatske promene.
Glavno pitanje koje ostaje jeste da li proizvođači hrane i potrošači mogu da promene svoje ponašanje kako bi postigli smanjenje gasova staklene bašte navedeno u studiji. Postoji mapa puta, ali da li će se ona poštovati?
„Promena ponašanja, posebno kada smo bombardovani stalnim medijima koji veličaju prednosti svega, od koka-kole do pomfrita, od pice do hamburgera, je prokleto teško“, rekao je fiziolog sa Univerziteta Kolumbija Lu Ziska u mejlu za AP. „Dakle, generalno, iako moramo da se promenimo, da li možemo da se promenimo je …. problematično.“
