Istraživači iz Šefilda objavili su istraživanje o algama koje bi mogle da podrže održivu proizvodnju biođubriva. Poljoprivredni izazovi kao što je održivo snabdevanje biođubrivom mogli bi da se reše novim istraživanjem koje pokazuje kako različiti sojevi algi iz sličnih staništa imaju različite kapacitete da apsorbuju ključne sastojke, potencijalno iz otpadnih voda.
Sadašnja hemijska đubriva koja se često koriste u poljoprivrednoj industriji nisu sva apsorbovana od strane biljaka zbog korišćenih količina, što dovodi do toga da se neka od njih isperu u vodena tela kao što su jezera kada pada kiša. Ovo onda podstiče alge da rastu, što može prouzrokovati da drugi biljni svet u jezerima umre zbog nedostatka sunčeve svetlosti i kiseonika.
Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Chemical Engineering Journal i koje vodi dr. Seetharaman Vaidianathan sa Odeljenja za hemijsko i biološko inženjerstvo, otkrilo je da različiti sojevi algi iz sličnog staništa mogu da apsorbuju različite količine fosfata i nitrata — ključnih hranljivih materija u đubrivima koji takođe podstiču alge da rastu – potencijalno iz tokova otpadnih voda pre nego što dođu do jezera.
Ovi hranljivi sastojci se mogu ukloniti i ponovo koristiti kao biođubrivo, sprečavajući alge da rastu u vodenim tijelima.
Razlika u tome koliko različiti sojevi algi iz sličnog staništa mogu da apsorbuju u velikoj meri je povezana sa faktorima kao što su snabdevanje ugljen-dioksidom i samim nitratima i fosfatima, mada to takođe varira između različitih sojeva algi.
Alge takođe imaju prednost izvlačenja ugljen-dioksida iz atmosfere i njegovog hvatanja, što je sve važnije u svetlu cilja Ujedinjenog Kraljevstva da ima neto nultu emisiju ugljenika do 2050. godine.
Nadamo se da će se u budućnosti podaci o tome kako i zašto alge apsorbuju različite količine mogu koristiti za uspostavljanje održivih puteva bioproizvodnje koji uključuju upotrebu hvatanja ugljenika putem algi.
Zaista, istraživači sada žele da komercijalizuju svoja otkrića i trenutno su u razgovorima sa malim i srednjim preduzećima.
Dr Vaidianathan je rekao: „Članak pruža dokaze o tome kako režimi snabdevanja ugljenikom, azotom i fosforom mogu različito uticati na unos ovih elemenata čak iu mikroalge iz sličnog staništa, što sugeriše značajan obim u razvoju procesa za efikasno apstrahovanje ovih elemenata iz tokova otpada. korišćenje mikroalgi za sprečavanje cvetanja algi i rešavanje razvoja održivih alternativa đubrivima za upotrebu u poljoprivredi.“
