Srbija nastavlja da u oblasti borbe protiv terorizma sarađuje sa SAD i drugim međunarodnim partnerima, navodi se u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o terorizmu u svetu za 2021. godinu.
Kako se konstatuje, u Srbiji te godine nije bilo terorističkih napada, ali glavni problem na tom polju ostaje prenos novca i oružja kroz region.
U izveštaju se, takođe, izražava zabrinutost zbog potrebe repatrijacije terorista i članova njihovih porodica iz Sirije, kao i zbog terorističke samoradikalizacije pojedinaca, kroz rasno ili etničke motivisane ideologije, često povezane sa nacionalizmom.
Kako se ukazuje, zakoni Srbije za učešće u inostranim vojnim sukobima propisuju kazne od šest meseci do 10 godina zatvora.
Srbija je osudila na kazne zatvora pojedince koji su učestvovali u aktivnostima povezanim sa terorizmom na području Sirije, kao i one koji su učestvovali u rusko-ukrajinskom konfliktu, napominje Stejt department.
Izveštaj citira istraživanja pojedinih nevladinih organizacija prema kojima Srbija nije pokazala nameru da u zemlju vrati svoje građane koji se trenutno nalaze u Siriji. „Od 10 srpskih državljana koji su se borili u terorističkim formacijama i vratili se iz Sirije ili Iraka u Evropu, četiri su se vratila u Srbiju.“
Srbija je procesuirala sedam takvih osoba, neke u odsustvu, na ukupno 69 godina zatvora.
Prema nekim nevladinim organizacijama i medijima, tužioci koji se bave takvim slučajevima navodno primenjuju različite standarde, pri čemu se povratnici iz Sirije suočavaju sa do 11 godina zatvora za krivična dela u vezi sa terorizmom, a povratnici iz Ukrajine dobijaju uslovne kazne zbog učešća u stranom oružanom sukobu.
Služba za borbu protiv terorizma i ekstremizma MUP-a objasnila je da Krivični zakon dozvoljava da je za krivična dela u vezi sa terorizmom moguće goniti samo osobe osuđene za borbu u redovima terorističkih grupa koje su odredile Ujedinjene nacije, poput Islamske države.
Srbi koji se bore sa proruskim grupama u Ukrajini, koje UN nisu označile kao terorističke grupe, procesuirani su zbog učešća u stranom oružanom sukobu, objasnila je ista služba MUP-a, navodi se u izveštaju.
Stejt department ocenjuje da Srbiji nedostaje zakonodavstvo koje šire pokriva ponašanje u vezi sa obukom za teroriste, finansiranje terorističkih organizacija i aktivnosti vrbovanja terorista.
U izveštaju se, takođe, podseća da se Srbija, prema Vašingtonskom dogovoru iz 2020. godine, obavezala da označi organizaciju Hezbolah u potpunosti kao terorističku organizaciju i uvede mere koje će suzbiti finansijske aktivnosti i druge operacije na njenoj teritoriji, ali da se do kraja 2021. nije dogodilo.
Stejt department ističe da je Srbija uključena u regionalnu saradnju kada je reč o borbi protiv terorizma, kao i da MUP i BIA sarađuju sa Interpolom i Evropolom na tom polju.
Dodaje se da je Srbija učesnik NATO programa „Partnerstvo za mir“ i u tom smislu učestvuje na međunarodnim vežbama, kao i da je SAJ učestvovao u dve specijalne vojne vežbe u organizaciji američke Specijalne komande za vojne operacije.
U izveštaju se navodi da je Srbija razvila snažne bilateralne odnose i saradnju u graničnoj kontroli sa Bugarskom, Mađarskom i Rumunijom, kao i da ima trilatelarno granično partnerstvo sa BiH i Hrvatskom, i da njene bezbednosne agencije sarađuju sa agencijama u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.
