Italijanski program finansiranja za povećanje energetske efikasnosti kuća bio je veoma popularan, ali vlada nastoji da obuzda troškove koji su „izvan kontrole“ zbog straha da bi deficit mogao da poraste.
„Superbonus“ program finansiranja, koji se može koristiti za bilo šta, od izolacije do solarnih panela, novih bojlera i prozora, uveden je u maju 2020. kako bi se podstakla ekonomija nakon izolacije zbog korona virusa.
Ekolozi su bili skeptični u pogledu njegovih prednosti, ali su Italijani požurili da iskoriste program, u kojem je država platila 110 odsto troškova ozelenjavanja domova, uz subvenciju koja je isporučena putem poreskog kredita ili smanjenja poreza.
Kako je planirano, to je podstaklo građevinski sektor—ali je državu do sada koštalo 61,2 milijarde evra, prema ministarstvu finansija.
Premijerka Đorđa Meloni, čija je koaliciona vlada stupila na dužnost u oktobru, rekla je prošlog vikenda da je situacija „izvan kontrole“.
Ona je rekla da je ta šema dovela do prevare u vrednosti od devet milijardi evra, dok je razmenljiva priroda poreskih kredita „generisala neku vrstu paralelne valute i da paralelna valuta rizikuje da ima razoran uticaj na budžet“.
Ministar finansija Đankarlo Đorđeti otišao je dalje, opisujući to kao „zlu politiku“.
Lorenco Kodonjo, bivši glavni ekonomista u Ministarstvu finansija, rekao je za AFP da bi sadašnji pokušaji da se kvantifikuje uticaj šeme na zategnute javne finansije Italije mogli biti „trenutak buđenja za finansijska tržišta“.
On je upozorio da bi italijanski deficit mogao biti značajno revidiran, dok bi i građevinski sektor i vlada „mogli imati problema sa likvidnošću“.
Italijanski deficit je bio procenjen na 5,6 odsto BDP-a prošle godine i trebalo bi da padne na 4,5 odsto 2023. godine, ali revidirane brojke koje potencijalno uključuju šemu superbonusa treba da budu objavljene 1. marta.
Šemu superbonusa uveo je bivši premijer Đuzepe Konte, čiji je populistički, ekološki Pokret pet zvezdica predvodio koalicionu vladu u to vreme.
Omogućavao je vlasnicima kuća da ili odbiju troškove rada od svojih poreza tokom nekoliko godina ili da prodaju poreski kredit svom graditelju, koji bi ga prodao banci, koja bi potom potraživala novac od države.
Anđelika Donati, predsednica nacionalnog udruženja konstruktora ANCE, rekla je AFP-u da je bonus bio „osnovan posle COVID-19, kako za oživljavanje italijanske privrede, tako i za ponovno pokretanje građevinske industrije“.
Građevinski sektor je porastao za 21,6 odsto u 2021. godini, što je doprinelo procvatu Italije nakon pandemije.
Ali ova šema je stvorila mnogo više posla nego što se prvobitno predviđalo i banke su prošle godine prestale da kupuju kredite, ostavljajući neke građevinske kompanije na cedilu.
Melonijina vlada je već pokušala da ograniči subvencije, smanjivši superbonus sa 110 odsto na 90 odsto prošle godine.
Zatim je prošle nedelje naglo zaustavio korišćenje poreskih kredita dok pokušava da smisli kako da odmrzne postojeće kredite za posao vredan 19 milijardi evra koji je obavljen, ali još uvek nije plaćen.
ANCE je saopštio da je oko 25.000 građevinskih kompanija u opasnosti od raspada.
Korisnici superbonusa sada mogu samo da primaju novac od države putem poreskih olakšica — ali to uglavnom ide u korist onima sa većim prihodima.
Vlada istražuje moguće alternative kreditnom sistemu. Zagovornici klimatskih kampanja se nadaju da će to takođe promeniti obim bonusa.
Stručnjaci su se žalili na ono što vide kao propuštenu priliku da se osmisli kulturni pomak ka pravilnom zelenom stanovanju.
U prošlogodišnjoj studiji, Banka Italije je rekla da superbonus „nije isplativ način“ za borbu protiv klimatskih promena.
Mateo Leonardi, suosnivač italijanskog istraživačkog centra za klimatske promene ECCO, rekao je da mu nedostaje „ambicija“.
„To nije povezano sa klimatskim ciljevima, što bi opravdalo troškove“, rekao je on za AFP, dodajući da je renoviranje trebalo samo da poveća efikasnost za dve energetske klase.
Takođe nije dovoljno promovisao inovativne, ali manje poznate tehnologije, kao što su toplotne pumpe.
Ali Leonardi je rekao da, uprkos svim svojim nedostacima, superbonus ima vrednost ako se radikalno revidira kako bi se ispunili ambiciozniji ciljevi.
Pošto su poreski krediti nestali, vlada sada „samo daje mnogo novca porodicama sa visokim prihodima da instaliraju gasne kotlove“.
