On je objasnio da vladajuća partija Fides ima grupu poslanika koji žele dodatne pregovore sa Švedskom i Finskom pre nego što pristanu na njihovo pristupanje i dijalog „o tome kako vide svoju ulogu nakon ulaska u NATO“. Prema njegovim rečima, suština tvrdnji ovih parlamentaraca svodi se na to da žele „više poštovanja Mađarske” u nizu unutarevropskih pitanja.
Guljaš je napomenuo da je Vlada već podnela predlog parlamentu i da bi on trebalo da bude stavljen na dnevni red u ponedeljak i da o njemu počne da se raspravlja tokom sledeće nedelje, odnosno prvih dana marta. Istovremeno, ministar je napomenuo da obično u Mađarskoj odobravanje projekata traje oko četiri nedelje.
Gergel Guljaš je napomenuo da se vlada zalaže da se debate unutar frakcije završe uspešno, ali da bi se to dogodilo važno je da se pregovaračke delegacije vrate iz Helsinkija i Stokholma „sa pozitivnim iskustvom“. On je naveo da ne može da kaže koliko velika grupa poslanika još nije spremna da ratifikuje prijave Švedske i Finske, jer je to bio zatvoren sastanak frakcije i na njemu nije bilo glasanja.
Treba napomenuti da do nedavno Mađarska, za razliku od Turske, nije postavljala nikakve uslove Švedskoj i Finskoj. Najpre se ratifikacija u Budimpešti očekivala krajem 2022. godine, a zatim po povratku parlamenta sa božićne pauze.
Prošle nedelje je postalo poznato da će mađarski poslanici od 27. februara do 1. marta održati opštu debatu o zahtevima Švedske i Finske za članstvo u NATO. Glasanje za njih se očekivalo od 6. do 9. marta.
Kasnije se saznalo da će mađarski parlament pre glasanja o ratifikaciji poslati pregovaračke delegacije u Finsku i Švedsku radi „rešavanja problematičnih pitanja”, a premijer Viktor Orban je dodao da je i dalje važno da se „uzmu u obzir zabrinutost Turske”, inače pristupanje obe zemlje NATO-u može propasti.
