Ljudi koji pate od nesanice imali su 69% veću verovatnoću da će imati srčani udar u poređenju sa onima koji nisu imali poremećaj sna tokom prosečnih devet godina praćenja, prema novom istraživanju predstavljenom na godišnjem naučnom studiju Američkog koledža za kardiologiju u saradnji sa Svetskim kongresom kardiologije.
Pored toga, posmatrajući trajanje sna kao objektivnu meru nesanice, istraživači su otkrili da ljudi koji spavaju pet ili manje sati noću imaju najveći rizik od srčanog udara. Ljudi sa dijabetesom i nesanicom imali su dvostruku verovatnoću da dobiju srčani udar.
„Nesanica je najčešći poremećaj spavanja, ali na mnogo načina to više nije samo bolest, to je više životni izbor. Jednostavno ne dajemo prioritet spavanju onoliko koliko bi trebalo“, rekla je Jomna E. Dean, student medicine na Aleksandrijskom univerzitetu u Aleksandriji, Egipat, i autor studije. „Naša studija je pokazala da ljudi sa nesanicom češće imaju srčani udar bez obzira na godine, a srčani udari su se češće javljali kod žena sa nesanicom.“
Dean i njen istraživački tim se nadaju da će trenutna studija pomoći da se skrene pažnja na ulogu koju poremećaji spavanja mogu igrati u zdravlju srca. Nesanica može uključivati probleme sa uspavljivanjem, ostanak u snu ili kvalitetan san. Procenjuje se da sa porastom prevalencije nesanica pogađa 10% do 30% odraslih Amerikanaca, pri čemu više pogađa žene nego muškarce. Dok su studije povezivale nesanicu sa kardiovaskularnim i metaboličkim bolestima, ova analiza je najveća do sada.
„Na osnovu naših objedinjenih podataka, nesanica bi trebalo da se smatra faktorom rizika za razvoj srčanog udara, i moramo da uradimo bolji posao edukacije ljudi o tome koliko [nedostatak dobrog sna] može biti opasan“, rekao je Din.
Za svoju analizu, istraživači su sproveli sistematski pregled literature koji je dao 1.226 studija – od kojih je devet studija koje potiču iz SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Norveške, Nemačke, Tajvana i Kine odabrano za uključivanje. Sve u svemu, procenjeni su podaci za 1.184.256 odraslih osoba (od kojih su 43% bile žene).
Prosečna starost bila je 52 godine, a 13% (153.881) imalo je nesanicu, što je definisano na osnovu ICD dijagnostičkih kodova ili prisustvom bilo kog od ova tri simptoma: teškoće zaspati, otežano spavanje ili rano buđenje i nemogućnost da zaspi. nazad na spavanje. Ljudi sa opstruktivnom apnejom za vrijeme spavanja nisu uključeni. Većina pacijenata (96%) nije ranije imala srčani udar. Srčani udari su se desili kod 2.406 onih koji su imali nesanicu i 12.398 onih u grupi koja nije imala nesanicu.
Na osnovu objedinjenih podataka, postojala je statistički značajna povezanost između nesanice i srčanog udara nakon kontrole drugih faktora koji bi mogli da povećaju verovatnoću srčanog udara, kao što su starost, pol, komorbiditeti i pušenje. Ova povezanost između nesanice i srčanog udara ostala je značajna u svim podgrupama pacijenata, uključujući mlađu i stariju starost (<65 i >65), trajanje praćenja (više ili manje od pet godina), muški i ženski pol i uobičajene komorbiditete ( dijabetes, visok krvni pritisak ili holesterol).
„Nije iznenađujuće da su ljudi sa nesanicom, koji su takođe imali visok krvni pritisak, holesterol ili dijabetes, imali čak veći rizik od srčanog udara od onih koji nisu imali“, rekao je Din. „Ljudi sa dijabetesom koji takođe imaju nesanicu imali su dvostruku verovatnoću da dobiju srčani udar.“
Štaviše, ljudi koji su prijavili pet ili manje sati sna tokom noći imali su 1,38 i 1,56 puta veće šanse da dožive srčani udar u poređenju sa onima koji su spavali šest i sedam do osam sati noću, respektivno. Nije bilo razlike u riziku od srčanog udara između onih koji spavaju pet ili manje ili devet ili više sati noću, rekao je Dean, što podržava nalaze ranijih studija koje su pokazale da premalo ili previše sna može biti štetno za srce zdravlja. Dean i njen tim otkrili su da pacijenti koji su spavali šest sati imaju manji rizik od srčanog udara u poređenju sa onima koji su spavali devet sati.
U posebnoj analizi, istraživači su pokušali da utvrde da li su pojedinačni simptomi nesanice povezani sa većim rizikom od srčanog udara. Poremećaji započinjanja i održavanja spavanja – to jest, problemi sa padanjem ili zadržavanjem spavanja – takođe su bili povezani sa 13% povećanom verovatnoćom srčanog udara u poređenju sa ljudima bez ovih simptoma.
Nerestorativni san i dnevna disfunkcija, međutim, nisu bili povezani sa srčanim udarom, što sugeriše da oni koji se žale samo da se osećaju neosveženo nakon buđenja bez ikakvog nedostatka sna nisu pod povećanim rizikom od srčanog udara, rekao je Din.
Na osnovu nalaza, Din je rekao da je važno da ljudi daju prednost spavanju kako bi imali sedam do osam sati kvalitetnog sna tokom noći.
„Pratite dobru higijenu spavanja; soba treba da bude mračna, tiha i na hladnijoj strani, i odložite uređaje. Uradite nešto što smiruje da biste se smirili, a ako ste probali sve ove stvari i još uvek ne možete da zaspite ili spavate manje od pet sati, razgovarajte sa svojim doktorom.“
Studija je imala neka ograničenja, uključujući da se većina procenjenih studija oslanjala na učesnike koji su sami izveštavali o ponašanju u snu koristeći upitnike, iako su srčani udari potvrđeni medicinskim izveštajima.
