Hronični bol pogađa otprilike jednu od pet osoba i smatra se „hroničnim“ kada traje duže od očekivanog vremena zarastanja, obično tri meseca ili duže.
Pored fizičkih problema, hronični bol može uticati na svakodnevne aktivnosti osobe, zaposlenje, način života i mentalno zdravlje.
Raditi stvari koje volite i imati ciljeve su fundamentalni za dobrobit jer daju smisao i svrhu. Ali bol može učiniti obavljanje aktivnosti u kojima uživate psihološki, fizički i/ili emocionalno veoma izazovnim.
Novo istraživanje pokazuje način na koji osoba sa hroničnim bolom reaguje na to da ne može da učestvuje u aktivnostima ili ciljevima koje cene mogu da utiču na njihovo mentalno blagostanje — čak i više od nivoa bola.
Praćeno je više od 300 ljudi koji žive sa hroničnim bolom (koji nije bio povezan sa rakom) o njihovom mentalnom blagostanju, „intenzitetu bola“ i koliko je bol ometao svakodnevne aktivnosti i aktivnosti koje su im bile važne.
(Razvojen je hronični bol od bola od raka zbog različitih prognoza i dostupnih tretmana, kao i zbog jedinstvenih psiholoških i društvenih faktora povezanih sa bolom od raka, kao što je zabrinutost zbog smrti.)
Otkriveno je da je bol koji je ometao svakodnevne životne aktivnosti, a ne intenzitet bola, predstavljao najveću pretnju mentalnom blagostanju osobe.
Kada bol ometa nečije angažovanje u značajnim svakodnevnim aktivnostima, on izaziva uznemirenost i smanjuje blagostanje.
Istraživanje sugeriše da je moguće da ljudi pronađu načine da održe svoje mentalno blagostanje, čak i kada je njihov intenzitet bola visok, sve dok su u stanju da održavaju aspekte života koji su im važni, kao što su odnosi i posao.
Lične motivacione osobine – konkretno, fleksibilnost ciljeva (prilagođavanje ciljeva kao odgovor na promenljive okolnosti i neuspehe) i upornost (uporna težnja da se postigne željeni cilj u teškim okolnostima) – povezane su sa povećanjem mentalnog blagostanja ljudi koji žive sa hroničnim bolestima.
Iako su i fleksibilnost i upornost bile povezane sa povećanim mentalnim blagostanjem, sposobnost fleksibilnog prilagođavanja zastojima ili preprekama imala je najznačajniji pozitivan efekat u održavanju mentalnog blagostanja.
Čini se da fleksibilnost deluje kao zaštitni faktor protiv uticaja smetnji bola na mentalno blagostanje, u većoj meri nego lična upornost ili upornost.
Često postoji više od jednog načina da se modifikuje ili prilagodi aktivnost kada se pojave poteškoće. Šetnja plažom sa prijateljima, na primer, može biti prilagođena sastanku na plaži za kafu kako bi se ispunio isti cilj ili vrednost: društvena povezanost.
Psihološki procesi koji mogu pomoći ljudima da dobro žive suočeni sa dugotrajnim bolom dugo su zanemareni. Istraživanja su se tradicionalno fokusirala na beskorisne misaone procese koji održavaju ili pogoršavaju mentalni stres. Na primer, katastrofalan bol i ponovljena negativna samokritika.
Upravljanje bolom i mentalno zdravlje su višestruki. Prethodna istraživanja su pokazala da upravljanje bolom treba da uzme u obzir fizičke faktore (starost, san, povrede, bolest) i socijalne faktore (zapošljavanje, socijalna podrška, ekonomski faktori).
Nalazi doprinose ovom korpusu znanja. Za one koji žive sa bolom, ponovno procenjivanje i prilagođavanje smislenih životnih aktivnosti i ciljeva, kada je to potrebno, kao odgovor na neuspehe ili životne izazove može pomoći u održavanju mentalnog blagostanja.
Ovi nalazi mogu poslužiti za razvoj psihološke podrške za osobe sa hroničnim bolom. Zauzvrat, ove podrške bi mogle da identifikuju unutrašnje snage, resurse, pozitivne strategije suočavanja, samoefikasnost, nadu i blagostanje—i promovišu psihološke snage, a ne deficite.