Predsednik Vladimir Putin opozvao je u utorak dekret iz 2012. koji je delimično podržavao suverenitet Moldavije u rešavanju budućnosti Pridnjestrovlja – separatističkog regiona koji se graniči sa Ukrajinom i gde Rusija drži trupe.
Uredba, koja je uključivala i komponentu Moldavije, izložila je spoljnu politiku Rusije pre 11 godina koja je podrazumevala bliže odnose Moskve sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama.
Naredba o opozivu dokumenta iz 2012. godine objavljena je na sajtu Kremlja i navodi da je odluka doneta radi „obezbeđivanja nacionalnih interesa Rusije u vezi sa dubokim promenama koje se dešavaju u međunarodnim odnosima“.
To je deo niza antizapadnih poteza koje je Putin najavio u utorak.
Aleksandru Flenčea, moldavski predsednik zajedničke kontrolne komisije u bezbednosnoj zoni oko Pridnjestrovlja, rekao je da otkazivanje ne znači da Putin napušta pojam moldavskog suvereniteta.
„Ukaz je politički dokument koji sprovodi koncept ruske spoljne politike“, rekao je Flenčea za Publika-TV. „Moldavija i Rusija imaju osnovni politički sporazum koji predviđa uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta naših zemalja.
Kremlj je rekao da su odnosi Rusije sa Moldavijom, koja je prošle nedelje odobrila novog prozapadnog premijera koji je obećao da će nastaviti sa nastojanjem da se pridruži EU, bili veoma napeti. Optužila je Moldaviju da sledi antirusku agendu.
Uglavljena između Rumunije i Ukrajine, Moldaviju, jednu od najsiromašnijih evropskih zemalja, od 2020. godine vodi predsednica Maja Sandu uz snažnu podršku SAD i Evropske unije. Američki predsednik Džo Bajden sastao se sa njom u utorak u Poljskoj i potvrdio svoju podršku.
Dekretom iz 2012. Rusija je obavezala da traži načine za rešavanje separatističkog pitanja „na osnovu poštovanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i neutralnog statusa Republike Moldavije u određivanju posebnog statusa Pridnjestrovlja“.
Ruski govornici Pridnjestrovlja su se otcepili od Moldavije 1990. godine, godinu dana pre raspada Sovjetskog Saveza, zbog straha da će se Moldavija spojiti sa Rumunijom, čiji jezik i kulturu uglavnom deli.
Kratak rat je suprotstavio novu nezavisnu Moldaviju separatistima 1992. Ali gotovo da nije bilo nasilja u proteklih 30 godina, dok su ruski „mirovnici“ još uvek postavljeni na malom komadu zemlje, koji nema međunarodno priznanje.
Ministarstvo inostranih poslova Moldavije saopštilo je da će „pažljivo proučiti“ dokument.