Kompanije za mlečne formule za bebe iskorišćavaju emocije roditelja i manipulišu naučnim informacijama i kreatorima politike kako bi ostvarile prodaju na račun zdravlja i prava porodica, žena i dece, tvrdi međunarodni tim naučnika, uključujući stručnjake sa Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU) i Univerzitet Deakin.
U specijalnoj seriji od tri rada objavljenoj u The Lancet-u, istraživači tvrde da se manje od polovine novorođenčadi širom sveta doji u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dok je prodaja mlečne formule u porastu.
Prema istraživačima, samo oko trećine novorođenčadi u Australiji se doji prema preporuci.
Serija Lancet o dojenju za 2023. poziva na aktivnu promociju dojenja, omogućavajući majkama, porodicama i zdravstvenim radnicima da donose informisane odluke o hranjenju odojčadi koje su vođene tačnim informacijama i bez uticaja industrije.
Autori pozivaju na hitno usvajanje međunarodnog pravnog sporazuma kako bi se bolje regulisali marketinški trikovi formule i zaštitili zdravlje i dobrobit majki i njihove bebe.
Vodeći autor dr Fil Bejker, sa Instituta za fizičku aktivnost i ishranu Univerziteta Deakin (IPAN), rekao je da je Australija jedna od samo nekoliko zemalja u svetu koje nisu primenile Međunarodni kodeks SZO o marketingu zamena za majčino mleko u nacionalni zakon.
„Umesto toga, imamo dobrovoljni kodeks ponašanja, takozvanu ‘samoregulaciju’, koji bi trebalo da zaustavi ovaj marketing. Ali očigledno nije,“ rekao je on.
„Takođe otkrivamo kako su vlade Australije i Novog Zelanda lobirale protiv drugih vlada da oslabe njihove napore da regulišu marketing formule. Ovo je u potpunosti protiv njihovih navodnih obaveza da podržavaju žene da doje.
„Ono što je takođe jasno je da je industrija mlečne formule dosledno, a ponekad i agresivno, lobirala protiv regulacije marketinga formule u mnogim zemljama.
Istraživači kažu da su taktike koje se koriste za podsticanje vlada koje se pridržavaju pravila, uključujući australijske vlade, da izbegnu regulaciju industrije, slične tehnikama lobiranja i reklamiranja koje koristi diskreditovana duvanska industrija.
„Kompanije za mlečne formule koriste arsenal sofisticiranih taktika za prodaju svojih proizvoda, uključujući iskorišćavanje brige roditelja o zdravlju i razvoju njihovog deteta“, rekla je vanredni profesor Džuli Smit sa ANU College of Health and Medicine.
„Industrija formula koristi pogrešne informacije da bi sugerisala, sa malo dokaza koji bi podržali nauku, da su njihovi proizvodi rešenja za uobičajene zdravstvene i razvojne izazove odojčadi.“
Vanredni profesor Smit je rekao da reklame upućuju na to da specijalizovane formule ublažavaju nervozu, pomažu kod grčeva, produžavaju noćni san i čak podstiču superiornu inteligenciju, uprkos tome što studije koje pokazuju da nema koristi od ovih sastojaka proizvoda na akademske rezultate ili dugoročnu kogniciju.
„Ove marketinške tehnike krše Međunarodni kodeks marketinga zamena za majčino mleko, koji kaže da etikete ne bi trebalo da idealizuju upotrebu mlečne formule i iskorišćavaju lošu nauku da bi stvorili neistinitu priču kako bi prodali više proizvoda“, rekla je ona.
Vodeći australijski dijetetičar dr Rozmeri Stenton, koja nije bila uključena u ovo istraživanje, rekla je da australijski kreatori politike moraju hitno primeniti preporuke iznete u dokumentima.
„Godinama smo bili zabrinuti zbog marketinga formule za odojčad i mleka za malu decu i bavili smo se ovim pitanjem u poslednjim Smernicama za hranjenje odojčadi 2012. Ali problem je sada još gori sa digitalnim marketingom“, rekao je dr Stenton.
„Nema sumnje da treba podržati preporuke papira. Na globalnom nivou moramo imati vlade da usvoje okvirnu konvenciju o marketingu hrane za odojčad i malu decu, au Australiji i Novom Zelandu tome moraju dati zube.“
Vanredni profesor Smit je rekao da pored ukidanja manipulativnih marketinških taktika, vlade i radna mesta moraju prepoznati vrednost rada na dojenju i nezi kako bi bolje podržali žene koje žele da doje.
Ovo uključuje produženje trajanja plaćenog porodiljskog odsustva kako bi se uskladilo sa šestomesečnim trajanjem isključivog dojenja koje preporučuje SZO.
„Savet da je dojenje najbolje za zdravlje njihovih beba je beskoristan ako žene nisu podržane da razumeju i upravljaju nemirnim ponašanjem beba, ili ako su majke bez porodiljskog odsustva ili plate prisiljene da se vrate na posao zbog finansijske potrebe“, vanredni profesor Smit je rekao.
„Ovi naučni radovi objedinjuju, po prvi put, dokaze o tome kako kompanije za mleko za bebe jačaju i pojačavaju zabrinutost roditelja i stvaraju praznine u propisima o hrani, zdravstvenoj zaštiti i sistemima zapošljavanja, koje kompanije iskorištavaju da promovišu svoj proizvod bez obzira na potrebe.“
