Projekcija uzima u obzir najnoviji izveštaj koji je pripremila energetska agencija zemlje u saradnji sa državnim regulatornim telima, uključujući Švedsku transportnu agenciju, Inspekciju tržišta energije i Svenska kraftnat.
„Vidimo rizik da velike industrijske investicije neće biti moguće ako ne započnemo bržu ekspanziju proizvodnje električne energije“, rekao je Johanson za švedsku nacionalnu javnu televiziju SVT.
Švedska potrošnja energije je u porastu nakon što je godinama ostala stabilna, što je bilo praćeno rastućom dostupnošću električne energije, navodi se u petogodišnjem izveštaju o izgledima objavljenom ranije ove nedelje.
U izveštaju se ističe da bi potražnja za električnom energijom u Švedskoj mogla da se udvostruči do 2035. Analitičari očekuju da će energija vetra na kopnu biti tehnički i ekonomski izvodljiva u kratkom roku, ali ističu da će dugoročno biti potrebna nova nuklearna postrojenja. U njemu se navodi da bi postojeće kapacitete energije vetra trebalo proširiti.
Prema procenama, proizvodnja električne energije u Švedskoj će do 2027. porasti za oko 17 teravat-časova (TVh), dok će potrošnja porasti za 44 TVh. Trenutni energetski višak od 33 TVh smanjiće se na oko 6 TVh.
Izgledi su takođe predviđali da će potrošnja električne energije u Finskoj blago porasti, dok će se proizvodnja takođe povećati, pomažući zemlji da pređe iz deficita u suficit. U međuvremenu, očekuje se da će rast solarne energije i energije vetra u Danskoj držati korak sa potražnjom. Norveška bi, međutim, trebalo da pređe sa suficita na deficit.
Ukupno, raspoloživi višak električne energije u nordijskom regionu će se navodno smanjiti sa 38 TVh u 2023. na 13 TVh u 2027. Očekuje se da će niža rezerva dovesti do većeg smanjenja snage tokom nepovoljnih vremenskih uslova.