Dok je fosfor bitan element za metabolizam i rast biljaka, njegovo buduće snabdevanje pod povišenim nivoima atmosferskog ugljen-dioksida je neizvesno. Nedostatak ove važne hranljive materije mogao bi da dovede do nižih prinosa useva, posebno u siromašnijim zemljama.
„Naše istraživanje sugeriše da bi smanjenje prinosa pirinča moglo biti posebno akutno u zemljama sa niskim prihodima prema budućim scenarijima CO 2 bez unosa dodatnih fosfornih đubriva za kompenzaciju, uprkos potencijalno smanjenom globalnom riziku od zagađenja fosforom“, rekao je Dengjun (Kevin) Vang, pomoćnik profesora vodene hemije na Školi za ribarstvo, akvakulturu i vodene nauke Univerziteta Auburn za poljoprivredu.
Vang je jedan od koautora rada nedavno objavljenog u časopisu Nature Geoscience koji ispituje merenja fosfora u dugoročnim eksperimentima.
„Pogledali smo merenja koncentracije fosfora iz dva dugoročna (15 i devet godina) eksperimenta sa obogaćivanjem ugljen-dioksida slobodnim vazduhom ili FACE,“ rekao je Vang. „Iako u početnoj godini eksperimenata nisu primećene nikakve promene, do kraja eksperimenata, fosfor koji je dostupan u zemljištu je opao za više od 20% (26,9% i 21,0% za 15 i devet godina, respektivno).
„Prikupljeni podaci su bili dragoceni i veoma ubedljivi jer se retko mogu naći terenski podaci u tako velikom FACE eksperimentisanju sa višedecenijskom istorijom praćenja u literaturi.
Istraživanje takođe sugeriše da se smanjenje fosfora može objasniti proizvodnjom organskog fosfora u zemljištu koji nije lako dostupan biljkama, kao i povećanim uklanjanjem kroz žetvu useva.
„Naši nalazi dalje sugerišu da povećani transferi fosfora dostupnog biljkama iz biološkog, biohemijskog i hemijskog fosfora pod antropogenim promenama nisu dovoljni da nadoknade smanjenje fosfora dostupnog biljkama pod dugotrajnom izloženošću povišenom CO 2“, rekao je Vang. „Ovo možda nije dobar znak za nas, s obzirom na projektovano globalno zagrevanje sa povišenim nivoom CO 2 u atmosferi.
