Ne možete svaki dan ponovo otkriti reči svetski poznatog mislioca Alberta Ajnštajna. Skoro 20-minutni video intervju sa „ocem Velikog praska“ pronađen je u arhivi javnog emitera pod nazivom Vlaamse Radio-en Televisieomroeporganisatie (VRT), koji se nalazi u flamanskom regionu Belgije.
Gledanje izgubljenog snimka, kažu naučnici, čini se kao „zavirivanje kroz vreme“.
Intelektualni intervju, vođen na francuskom jeziku, prvobitno je emitovan 1964. godine, a smatralo se da je snimak nestao. Sada je konačno vraćen i dostupan je na mreži za sve da ga vide, iako sa flamanskim titlovima. Za one koji ne govore flamanski ili francuski, prevod na engleski je takođe obezbeđen u preprint papiru na arKsiv.
Georges Lemaitre je bio belgijski kosmolog i katolički sveštenik koji je prvi shvatio da se Univerzum širi, čak i pre nego što je Edvin Habl demonstrirao efekat sa najvećim teleskopom na svetu.
Lemetrova logika je na kraju ubedila Ajnštajna ranih 1930-ih da prihvati da je pogrešio i da Univerzum ne može biti statičan, s obzirom na Opštu teoriju relativnosti.
Prema Lemaitru, Univerzum je izlegnut iz prvobitnog ‘kosmičkog jajeta’, atoma koji je eksplodirao u sve širi vatromet kosmičkih zraka koji traje do danas.
Ipak, nisu svi bili ubeđeni Lemetrovom teorijom, i veliki deo njegovog intervjua 1964. godine bio je posvećen pobijanju njegovih izazivača.
„Veoma davno“, objašnjava Lemetr na snimku, „pre teorije o širenju univerzuma (pre nekih 40 godina), očekivali smo da će univerzum biti statičan. Očekivali smo da se ništa neće promeniti“.
Ovo je poznato kao hipoteza stabilnog stanja, ideja koju je zastupao engleski astronom Fred Hojl da bi se suprotstavio Lemetrovim idejama.
Prema Hojlu, Univerzum je neprestano stvarao novu materiju na nepromenljiv, ali dinamičan način, poput „reke koja glatko teče“.
Ako je to tačno, ako se materija neprestano stvara i šalje niz reku, trebalo bi da postoji mešavina mladih i starih galaksija rasprostranjenih širom Univerzuma.
S druge strane, Veliki prasak (izraz koji je skovao Hojl) bi značio da starije galaksije leže dalje od epicentra eksplozije.
Dugi niz godina o ova dva scenarija se žestoko raspravljalo, a tek pedesetih godina prošlog veka astronomska posmatranja su potvrdila da je potonja situacija tačna.
„Ono što će biti prvi rezultat ovog raspada, koliko možemo da pratimo teoriju, jeste, u stvari, da imamo univerzum, prostor koji se širi, ispunjen plazmom, veoma energetskim zracima koji idu u svim pravcima“, objašnjava Lemetr. u nedavno ponovo otkrivenom intervjuu.
„Nešto što uopšte ne liči na homogeni gas. Zatim procesom koji možemo nejasno zamisliti, nažalost, ne možemo pratiti da su u mnogo detalja gasovi morali da se formiraju lokalno; oblaci gasa koji se kreću velikom brzinom…“
I Hoile i Lemaitre su se složili da su ovi oblaci gasa gotovo u potpunosti napravljeni od vodonika. Ali dva naučnika nisu se složila oko toga kako su nastali ovi vodonični gasovi.
Hoile je mislio da su proizvedeni prirodnim putem „razumnim fizičkim procesom“, objašnjava Lemaitre u intervjuu. Lemetr je mislio na početak kao „neku vrstu fantomskog vodonika koji se pojavljuje sa pravom količinom vodonika da potvrdi apriorni zakon“.
Kosmički zraci koji pucaju kroz Univerzum su u suštini fosili tog početnog sablasnog atoma.
„Od svih ljudi koji su smislili okvir kosmologije sa kojim sada radimo, postoji vrlo malo snimaka o tome kako su pričali o svom radu“, kaže fizičar Satja Gončo A Gončo iz američkog Ministarstva energetike, koautor papir za predštampu.
Jedan od najzanimljivijih delova izgubljenog intervjua je kada Lemetra pitaju kako pomiruje svoju naučnu teoriju sa svojom religijom.
„Ne branim prvobitni atom zbog bilo kog verskog skrivenog motiva“, kaže on u intervjuu.
„To je očigledno malo delikatno pitanje“, dodaje on. „Pomalo se plašim da to elaboriram u nekoliko reči.
Astronom i sveštenik nisu smatrali da je Veliki prasak u suprotnosti sa njegovom religijom, niti je mislio da nauka zahteva religiozno objašnjenje. Očigledno je da ta tema nije bila tema o kojoj je otvoreno razgovarao.
„Lemetr i drugi dali su nam matematički okvir koji čini osnovu naših trenutnih napora da razumemo naš univerzum“, kaže Gončo.
„Kosmologija pokušava da razume šta se desilo u prošlosti univerzuma – a za većinu nas koji posmatramo, to znači merenje, veoma precizno, stope ubrzanja univerzuma u različitim vremenskim trenucima. A ako razumete kako je univerzum imao proširena u različitim vremenskim trenucima, onda ste u mogućnosti da suzite šta bi tamna energija mogla biti.“
