Japanski operater za kitolov, nakon što se godinama borio da promoviše svoje proizvode usred protesta zaštitnika prirode, pronašao je novi način da neguje klijentelu i poveća prodaju: mašine za prodaju kitovog mesa.
Prodavnica Kujira (kitova), prodavnica bez posade koja je nedavno otvorena u lučkom gradu Jokohama u blizini Tokija, sadrži tri mašine za kit sašimi, slaninu od kitova, kožu kita i kitovu šniclu, kao i konzervirano meso kitova. Cene se kreću od 1.000 jena (7,70 dolara) do 3.000 jena (23 dolara).
Izlaz ima bele automate ukrašene kitovima iz crtanih filmova i treća je lokacija koja je lansirana u regionu glavnog grada Japana. Otvoren je u utorak nakon što su još dva predstavljena u Tokiju ranije ove godine kao deo novog prodajnog pokreta Kiodo Senpaku Co.
Meso kitova je dugo bilo izvor kontroverzi, ali je prodaja u novim automatima tiho dobro počela, kaže operater. Protesti protiv kitolovca su jenjali otkako je Japan 2019. prekinuo svoje mnogo kritikovane istraživačke lovove na Antarktiku i nastavio komercijalni kitolov kraj japanskih obala.
Zaštitnici prirode kažu da su zabrinuti da bi taj potez mogao biti korak ka proširenom kitolovu.
„Pitanje nisu sami automati za prodaju već do čega oni mogu da dovedu“, rekla je Nanami Kurasava, šef akcione mreže Iruka & Kujira (delfin i kit).
Kurasava je primetio da operater kitolovca već traži dodatni ulov i da proširi kitolov izvan određenih voda.
Kjodo Senpaku se nada da će za pet godina postaviti automate na 100 lokacija širom zemlje, rekao je portparol kompanije Konomu Kubo za Asošijeted pres. Četvrti će biti otvoren u Osaki sledećeg meseca.
Ideja je da se otvore automati u blizini supermarketa, gde je meso kitova obično nedostupno, kako bi se kultivisala potražnja, što je zadatak ključan za opstanak industrije.
Veliki lanci supermarketa uglavnom su se klonili mesa kitova kako bi izbegli proteste grupa protiv kitolovca i ostali su oprezni iako je uznemiravanje aktivista jenjalo, rekao je Kubo.
„Kao rezultat toga, mnogi potrošači koji žele da ga jedu ne mogu pronaći ili kupiti meso kitova. Pokrenuli smo automate u prodavnicama bez posade za te ljude“, rekao je on.
Zvaničnici kompanije kažu da je prodaja na dva prodajna mesta u Tokiju znatno veća nego što se očekivalo, zbog čega je osoblje zauzeto dopunom proizvoda.
U prodavnici u okrugu Motomači u Jokohami, otmenoj trgovačkoj zoni u blizini Kineske četvrti, 61-godišnja mušterija Mami Kašivabara otišla je pravo na slaninu od kitova, omiljenu svog oca. Na njeno razočaranje rasprodat je, a ona se zadovoljila smrznutim onomi, repnim mesom koje važi za retku poslasticu.
Kašivabara kaže da je svesna kontroverze o lovu na kitove, ali da joj meso kitova vraća sećanja iz detinjstva kako ga je jela na porodičnim večerama i školskim ručkovima.
„Mislim da nije dobro besmisleno ubijati kitove. Ali meso kitova je deo japanske kulture ishrane i možemo poštovati živote kitova tako što ćemo ceniti njihovo meso“, rekao je Kašivabara. „Bio bih srećan ako bih mogao da je pojedem.“
Kašivabara je rekla da planira da svoju kupovinu komada od 3.000 jena (23 dolara) priručne veličine, uredno umotanog u kesu za zamrzivač, podeli sa suprugom preko sakea.
Meso uglavnom dolazi od kitova ulovljenih kod severoistočne obale Japana.
Japan je nastavio komercijalni kitolov u julu 2019. nakon povlačenja iz Međunarodne komisije za kitolov, čime je okončan 30 godina, kako je nazivao istraživački kitolov, koji su kritikovali zaštitari prirode kao paravan za komercijalne lovove koje je IVC zabranio 1988.
Pod svojim komercijalnim kitolovom u japanskoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni, Japan je prošle godine ulovio 270 kitova, manje od 80% kvote i manje od broja koji je nekada lovio na Antarktiku i severozapadnom Pacifiku u svom istraživačkom programu.
Do pada je došlo zbog toga što je manje kitova pronađeno duž obale. Kurasava kaže da bi razlog za manji ulov trebalo ispitati da bi se videlo da li je povezan sa prekomernim lovom ili klimatskim promenama.
Dok su grupe za zaštitu prirode osudile nastavak komercijalnog lova na kitove, neki to vide kao način da se vladin težak i skup kitolov program prilagodi promenljivim vremenima i ukusima.
Pokazujući odlučnost da održi industriju kitolovca u životu u narednim decenijama, Kjodo Senpaku će konstruisati novi matični brod vredan 6 milijardi jena (46 miliona dolara) koji će biti lansiran sledeće godine kako bi zamenio stari Nisshin Maru.
Ali neizvesnost ostaje.
Lov na kitove gubi podršku u drugim kitolovcima kao što je Island, gde je ostao samo jedan kitolov.
Kitovi se takođe mogu udaljavati od japanskih obala zbog nestašice saure, osnovne hrane u njihovoj ishrani, i drugih riba, verovatno zbog uticaja klimatskih promena, rekao je Kubo.
Lov na kitove u Japanu uključuje samo nekoliko stotina ljudi i jednog operatera i činio je manje od 0,1% ukupne potrošnje mesa poslednjih godina, prema podacima Agencije za ribarstvo.
Ipak, konzervativni vladajući zakonodavci čvrsto podržavaju komercijalni kitolov i konzumaciju mesa kao deo japanske kulturne tradicije.
Zaštitnici prirode kažu da meso kitova više nije deo svakodnevne ishrane u Japanu, posebno za mlađe generacije.
Meso kitova bilo je pristupačan izvor proteina tokom godina pothranjenosti Japana nakon Drugog svetskog rata, sa godišnjom potrošnjom koja je dostigla vrhunac od 233.000 tona 1962.
Kit je brzo zamenjen drugim mesom. Snabdevanje kitovim mesom palo je na 6.000 tona 1986. godine, godinu dana pre nego što je moratorijum na komercijalni kitolov koji je nametnuo IVC zabranio lov na nekoliko vrsta kitova.
U okviru istraživanja kitolov, koji je kritikovan kao paravan za komercijalni lov jer se meso prodavalo na tržištu, Japan je lovio čak 1.200 kitova godišnje. Od tada je drastično smanjio svoj ulov nakon što su međunarodni protesti eskalirali, a snabdevanje i potrošnja kitovog mesa opala kod kuće.
Godišnja ponuda mesa varirala je u rasponu od 3.000-5.000 tona, uključujući uvoz iz Norveške i Islanda. Količina je dodatno opala u 2019. na 2.000 tona, odnosno 20 grama (manje od 1 unce) kitovog mesa po osobi godišnje, pokazuje statistika Agencije za ribarstvo.
Zvaničnici za kitolov pripisali su smanjenje ponude u protekle tri godine odsustvu uvoza zbog pandemije i planiraju da se ovogodišnje snabdevanje skoro udvostruči uvozom od više od 2.500 tona sa Islanda.
Japan je uspeo da dobije jedini preostali kitolov na Islandu da lovi kitove peraje isključivo za isporuku u Japan, rekli su zvaničnici za kitolov. Island je ulovio samo jednog malog kita u sezoni 2021, prema IVC-u.
Kritikujući izvoz Islanda u Japan, Međunarodni fond za dobrobit životinja je rekao da se „protivi svakom komercijalnom kitolovu jer je inherentno okrutan“.
Uz neizvesne izglede za uvoz, Kjodo Senpaku želi da vlada podigne godišnju kvotu ulova Japana na nivoe koji mogu da isporuče oko 5.000 tona, što Kubo opisuje kao prag za održavanje industrije.
„Iz dugoročne perspektive, mislim da bi bilo teško održati industriju na trenutnim nivoima ponude“, rekao je Kubo. „Moramo proširiti i ponudu i potražnju, koje su se smanjile.
Uz izuzetno ograničenu ponudu, prerada mesa kitova ne može biti održiv posao i možda neće trajati za naredne generacije, dodao je on.
Juki Okoši, koji je počeo da služi jela od kitovog mesa u svom restoranu sa morskim plodovima u japanskom stilu pre tri godine kada je meso kitova većeg kvaliteta postalo dostupno pod komercijalnim kitolovom, rekao je da se nada da će se snabdevanje kitovim mesom stabilizovati.
Okoši je rekao da „budućnost industrije kitova zavisi od toga da li smo kupcima potrebni“ i da bi restorani sa mesom kitova mogli da budu ključ opstanka.
„Lov na kitove može biti političko pitanje, ali odnosi između restorana i naših kupaca su veoma jednostavni“, rekao je Okoši. „Služimo dobru hranu po razumnim cenama i kupci su zadovoljni. To je sve o tome.”
