Nemački kancelar Olaf Šolc u subotu odlazi u Argentinu na prvu deonicu svoje inauguracione turneje po Južnoj Americi, dok njegova vlada nastoji da smanji ekonomsku zavisnost Nemačke od Kine i ojača odnose sa demokratijama širom sveta.
Na trodnevnoj turneji, Šolc, socijaldemokrata, posetiće tri najveće ekonomije u regionu – Argentinu, Čile i Brazil – koje trenutno predvode levičarski lideri u novoj „ružičastoj plimi“ u regionu.
Visoko na dnevnom redu razgovora biće rat u Ukrajini i pouke iz njega – uključujući i Berlin, veću svest o potrebi smanjenja ekonomskog oslanjanja na autoritarne države. Zavisnost Nemačke od Rusije u pogledu gasa izazvala je energetsku krizu nakon što su se odnosi pogoršali zbog invazije Kremlja.
Evropa se u cjelini utrkuje da smanji svoje oslanjanje posebno na Kinu za kritične minerale koji su ključni za prelazak na ekonomiju bez ugljenika – minerale kojima je Južna Amerika bogata.
„Ove tri zemlje su sve interesantni partneri za diverzifikaciju naših ekonomskih odnosa uopšte, ali i za naše nabavke robe“, rekao je zvaničnik nemačke vlade u petak.
Što se tiče konkurencije koju predstavlja Kina koja je mnogo investirala u region u poslednjoj deceniji, zvaničnik je rekao da Nemačka jednostavno treba da bude aktivnija i spremnija da prihvati sektore od kojih je do sada izbegavala.
„Na primer, iskopavanje litijuma – to je izazovan zadatak, posebno u pogledu životne sredine i društvenih standarda. A u prošlosti smo se verovatno klonili toga… ali ne možemo sebi da dozvolimo taj luksuz ako želimo da stanemo na svoje noge. “
Argentina i Čile sede na vrhu takozvanog „litijumskog trougla” u Južnoj Americi u kojem se nalazi najveća svetska riznica ultra-lakog metala baterija.
Kancelarku će pratiti delegacija od desetak privrednika iz različitih sektora, kao i zamenica ministra ekonomije Franziska Brantner.
U Brazilu, poslednjoj etapi njegovog putovanja, Šolcu će se pridružiti ministar razvoja Svenja Šulce, s obzirom na novi podsticaj za zajedničke projekte od izbora Lule, koji je obećao remont brazilske klimatske politike.
Krčenje šuma u Amazoniji dostiglo je najviši nivo u poslednjih 15 godina pod predsednikom krajnje desnice Žairom Bolsonarom.
Lulin novi fokus mogao bi da pomogne u čišćenju puta za sporazum o slobodnoj trgovini između Evropske unije i južnoameričkog trgovinskog bloka Merkosur – pitanje je takođe na dnevnom redu Šolcovih razgovora sa regionalnim liderima.
Ambasadori EU su ranije rekli Brazilu da sporazum o slobodnoj trgovini sa Merkosurom, koji je u principu dogovoren 2019. godine, neće biti ratifikovan osim ako se ne preduzmu konkretni koraci da se zaustavi naglo uništavanje amazonske prašume.
Šolcova poseta je takođe snažan izraz podrške Luli nakon što su Bolsonarove pristalice opljačkale vladine zgrade 8. januara, samo nedelju dana nakon njegove inauguracije.
Kancelarka će se obratiti na to, kao i obići spomen obeležja žrtvama argentinske i čileanske vojne diktature.
