SAD nemaju dovoljno zaliha municije ili industrijskih kapaciteta da ih popune za veliku vojnu konfrontaciju sa Kinom, upozorio je američki istraživački centar, pozivajući se na seriju ratnih igara koje je sproveo.
Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) apelovao je na gomilanje municije i materijala za njihovu proizvodnju, kao i na ponudu boljih uslova proizvođačima kako bi imali podsticaj da ulažu u nove objekte.
CSIS, neprofitna organizacija koja među svojim donatorima navodi glavne odbrambene izvođače, uključujući Lockheed Martin, Boeing i General Dinamics, kritikovala je stanje američke odbrambene industrije kao neadekvatno za „današnje konkurentsko okruženje“.
Proizvodna baza ne može da podrži dugotrajan sukob visokog intenziteta, navodi se u izveštaju objavljenom u ponedeljak. Zemlja je ostala bez određenog oružja u simulaciji, uključujući projektile Javelin i Stinger, haubice od 155 mm i radare protiv artiljerije, pošto je ono poslato Ukrajini.
U mogućem sukobu sa Kinom oko Tajvana, za koji CSIS procenjuje da može izbiti uz malo vremena za pripremu, ovaj scenario bi se mogao ponoviti.
„U skoro dve desetine iteracija CSIS ratne igre koja je ispitivala američko-kineski rat u Tajvanskom moreuzu, Sjedinjene Države su obično potrošile više od 5.000 raketa dugog dometa u tri nedelje sukoba: 4.000 JASSM, 450 LRASM, 400 Harpuna, i 400 raketa za kopneni napad Tomahavk (TLAM)“, navodi se u izveštaju.
Naučni centar je predvideo da će LRASM, protivbrodske rakete dugog dometa, biti od posebne važnosti, s obzirom na to da će kineska mornarica verovatno nametnuti blokadu ovog samoupravnog ostrva.
SAD su potrošile svoj inventar tog oružja u prvoj nedelji u svakoj iteraciji modelovanog sukoba, primetio je CSIS, dodajući da je vreme proizvodnje oružja dve godine.
Izveštaj je identifikovao niz osnovnih slabosti, uključujući status Pentagona kao jedinog kupca oružja i njegova pravila nabavke, koja daju prioritet „kontroli efikasnosti i troškova nad brzinom i kapacitetom“.
Proizvođači ne uživaju u predvidljivoj potražnji za municijom, koja bi se mogla obezbediti višegodišnjim ugovorima, na primer, objašnjava se u izveštaju. Dakle, ozbiljno ulaganje u kapital i osoblje za njih „nije dobra poslovna odluka“.
Američki propisi za izvoz oružja znače da prolazak kroz naftovod zahteva dodatne mesece, čak i godine. Neka napredna oružja koju nude Kina i Rusija dobijaju konkurentsku prednost zbog toga i zbog nižih cena, navodi se u izveštaju.
